On ovako komentariše tvrdnju predsedavajućeg Predsedništva BiH Milorada Dodika da bi BiH možda i funkcionisala da je tretirana kao državna zajednica dva entiteta i tri naroda, shodno izvornom Dejtonu.
Profesor Deđanski, direktor nevladine organizacije Centra za razvoj međunarodne saradnje, veruje da je ovo dobra, ako ne i jedina moguća opcija pomoću koje bi Bosna postala funkcionalna kao država.
„Ovo što je Dodik rekao vidim kao pokušaj da se ova nesređena zajednica privede nekoj nameni. Srpski narod nije protiv toga da BiH funkcioniše, već protiv toga da u toj zajednici bude ugrožen. Sâm predlog nije loš, imajući u vidu da trenutno niko nema bolji, znači, jasno je da BiH ovako ne funkcioniše. S druge strane, govoriti o nezavisnoj Republici Srpskoj značilo bi rušenje Dejtona, a to ne treba da potekne od Srba“, kaže profesor Deđanski.
On smatra da bi ovu ideju mogli da prihvate Hrvati jer bi i njima koristila, ali da bi sigurno naišla na otpor kod bošnjačkog političkog korpusa. Bošnjaci bi, veruje on, smatrali da bi tako izgubili „moć“, za koju veruju da je poseduju sada u BiH. Istovremeno, ni međunarodna zajednica u prvi mah ne bi bila oduševljena. Međutim, sve je, kaže, moguće.
„Mi sada dolazimo u vreme kada se rešavaju razna pitanja na Balkanu i ne treba da budemo neaktivni, to jest, da se rešavaju sva pitanja, a da nam ostane nerešeno jedno od ključnih — pitanje srpskog naroda. Ako se bude rešavalo albansko pitanje na Balkanu, moraćemo da vodimo brigu i o Republici Srpskoj“, kaže on.
Profesor Deđanski objašnjava da postoje razni modeli državnih zajednica u svetu i da bi kad bi bilo raspoloženja da se BiH dovde u red, na raspolaganju stajalo mnoštvo modela o kojima bi moglo da se razgovara.
„Poenta je da ovako ne funkcioniše, ali možemo da vidimo kakvi modeli postoje u drugim državama, gde imaju zajedničku odbranu i spoljnu politiku, a poreski i finansijski sistem je drugačiji. Znači, može da se nađe funkcionalan model“, tvrdi naš sagovornik.
Podsećanja radi, Srbija i Crna Gora su posle referenduma iz saveza „prešle“ u državnu zajednicu, ali su imale saradnju u određenim političkim područjima, na primer, u odbrani. Svaka celina je imala svoju ekonomsku politiku i valutu. Zajednica Srbije i Crne Gore nije imala jedinstveni glavni grad, iako se većina ustanova nalazila u Beogradu, neke su bile premeštene u Podgoricu.
