Nacionalisti su obrazložili da je to njihov doprinos desovjetizaciji i dekomunizaciji zemlje i istakli su da „ni za Žukova, ni za bilo kog drugog proruskog političara nema mesta u Ukrajini“.
Na video-snimcima se vidi da su predstavnici Nacionalnog korpusa i Desnog sektora, nakon sukoba sa policijom, uspeli da sruše bistu pomoću užeta. Nakon toga, nacionalisti su počeli da gule slova sa spomenika, a na tom mestu su postavili zastavu Ukrajine. Prema rečima jednog od lidera partije Nacionalni korpus, rušenje je deo primene Zakona o dekomunizaciji.
Zakon o dekomunizaciji je naziv paketa od četiri pravna akta koje je potpisao predsednik Petro Porošenko 15. maja 2015. godine. On podrazumeva niz mera u borbi protiv „totalitarnog nasleđa“, kao što je zabrana propagande komunističkih i nacističkih simbola, masovno preimenovanje gradova i ulica nazvanih u čast sovjetskih državnih službenika, a takođe uništavanje spomenika sovjetske epohe i drugo. Institut za nacionalno pamćenje Ukrajine objavio je spisak od 520 istorijskih ličnosti čija delatnost potpada pod ovaj zakon. Dokument je izazvao burnu reakciju u društvu, jer granice njegove primene nisu jasno definisane.
Dok je bio na vlasti, Porošenko je više puta dekomunizaciju nazvao jednim od njegovih glavnih dostignuća. On je naveo da je ovaj proces od velike važnosti za kulturnu obnovu zemlje, „oproštaj“ od Rusije i SSSR-a, kao i „dekolonizaciju kolektivnog pamćenja“.
Moskva od zvaničnog Kijeva očekuje da osudi taj akt vandalizma i poziva novo političko rukovodstvo da prestane da se dodvorava građanima koji se pridržavaju radikalnih ideologija. Analitičari smatraju da je potrebno javno osuditi ove postupke i pronaći vandale kako bi odgovorili za ovaj incident.
Eksperti ocenjuju da će novi predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski, ukoliko ne reaguje na ovaj akt vandalizma, još jednom pokazati da se u suštini po malo čemu razlikuje od Porošenka.
„Oni sada, u Ukrajini, gaze po našem zajedničkom nasleđu i bukvalno ga razbijaju i uništavaju… Želela bih da verujem da se gradonačelnik Harkova prizvao pameti i shvatio da je vreme vratiti se normalnom toku dijaloga, da je vreme da se zamislimo o svojim korenima, o pobedama koje su ukrajinski i ruski narod zajedno izvojevali. Verovatno je bilo potrebno da se o tome misli malo ranije, ali sam sigurna da će Rusija uvek donositi zrele, promišljene i utemeljene odluke“, rekla je za Sputnjik Svetlana Besarab, deputat ruske Državne dume.
Ukrajinsko tužilaštvo je pokrenulo krivični postupak po predmetima „huliganstvo“ i „pretnja ili nasilje prema pripadnicima policije“, s obzirom na to da su trojica pripadnika policije povređena tokom rušenja biste.
Policajci su zadobili opekotine očiju i bili hospitalizovani nakon što je grupa nepoznatih osoba bacila suzavac.
Međutim, veruje se da novoizabrani predsednik Ukrajine neće ukinuti ovaj zakon, iako je raskol u društvu, otežan dekomunizacijom, već dugo jedan od glavnih problema ukrajinske države. Tome u prilog ide i nedavna izjava Zelenskog, koji je dekomunizaciju nazvao „normalnom pojavom“. Gradonačelnik Harkova Genadij Kernes je obećao da će obnoviti spomenik putem donacija i pozvao je na direktne pregovore sa Rusijom.
Maršal Žukov je nije heroj samo za Rusiju i Ukrajinu, nego briljantan vojnik pod čijim su vođstvom ostvarene velike pobede. Bio je i ministar odbrane Sovjetskog Saveza od 1955. do 1957. godine.
Pod njegovom komandom, Crvena armija je izvojevala važne pobede u bitkama za Moskvu, Staljingrad, Lenjingrad, Belorusiju i Berlin u Drugom svetskom ratu. Zato ga nazivaju ga i „maršalom pobede“.
