„Kina se, uprkos svemu, neće pognuti pod pritiskom i odupreće se svim izazovima koji joj se nađu na putu. Kina ostaje otvorena za pregovore, ali će se boriti do kraja ako bude potrebno“, ističe se u dokumentu.
U Beloj knjizi se takođe navodi da Kina nikada neće činiti ustupke po principijelnim pitanjima tokom trgovinskih pregovora sa Sjedinjenim Američkim Državama i napominje se da Peking i Vašington treba da poštuju odabrane kurseve i puteve razvoja, kao i „fundamentalne sisteme“.
„Prihvatanjem jednog sporazuma nemoguće je rešiti sva postojeća pitanja, takođe je potrebno osigurati da ovaj sporazum zadovoljava potrebe obeju strana“, ističu autori dokumenta.
U knjizi se dodaje da je Vašington odgovoran za sve neuspehe u trgovinskim pregovorima, jer upravo on odstupa od velikim trudom postignutih dogovora.
„Nakon što su Sjedinjene Američke Države isprovocirale trgovinske nesuglasice, Kina nije imala drugog izbora nego da preduzme recipročne mere, zbog čega su stradale trgovinske i investicione veze između dveju zemalja“, navodi se u Beloj knjizi.
Od početka pregovora za eliminisanje nastalih nesuglasica strane uspele da postignu solidan progres i određeni konsenzus, ali su se suočile i sa značajnim teškoćama.
„I svaki put su te poteškoće proizilazile iz činjenice da su se Sjedinjene Američke Države povlačile iz sporazuma, zbog toga što govore jedno, a rade drugo, ne pokazuju nikakvu iskrenost i savesnost… Trgovinski pregovori su pretrpeli neuspeh i odgovornost za to je potpuno na američkoj strani“, ističe se u Beloj knjizi.
Kineska strana zaključuje da je jedini ispravan izbor za Sjedinjene Američke Države i Kinu saradnja, jer od borbe obe strane imaju štetu, a kineska strana spremna je da kroz saradnju reši postojeće trgovinske protivrečnosti i razlike i pomogne u postizanju obostrano korisne saradnje.
Poslednji krug američko-kineskih trgovinskih pregovora završen je sredinom maja bez rezultata zbog još jednog povećanja američkih carina na kinesku robu. Sjedinjene Američke Države povećale su carine sa 10 na 25 odsto na kineski uvoz u vrednosti od oko 200 milijardi dolara.
Američki predsednik Donald Tramp takođe je naredio da se započne proces povećanja carina na sav preostali uvoz iz Kine koji se procenjuje na oko 300 milijardi dolara. Kao odgovor na to, Peking je od 1. juna povećao carine na uvoz robe iz Sjedinjenih Američkih Država u iznosu od 60 milijardi dolara.
