U projektima CERN-a učestvuje već tri decenije, svedok je najvažnijih naučnih otkrića koja objašnjavaju šta se dešava u najelementarnijim delovima materije i menjaju sliku o postanju i postojanju sveta. Punopravno članstvo je od većeg značaja za Srbiju nego za nauku, a do njega je tako brzo došlo najviše zaslugom premijerke Ane Brnabić, sada su naše mogućnosti jako velike, kaže Adžić za Sputnjik.
„Dobar deo članarine može da se izvuče, da se vrati u Srbiju posredstvom naših industrijskih firmi i drugih kompanija koje apliciraju za razne projekte u CERN-u, to već funkcioniše. Druga korist je što institucije koje tamo šalju stručnjake ili rade za Institut stiču ogromno iskustvo, vraćaju se i primenjuju tehnologiju i organizaciju rada, unapređuju državu u svakom slučaju“, kaže Adžić.
Dodaje da je jedna od najvećih misija CERN-a transfer tehnologija u države-članice. U Ženevi trenutno rade 64 naša stručnjaka — fizičari, inženjeri i ostali specijalisti različitih profila — ali i 20 ljudi koji obavljaju administrativne i druge poslove.
Srbi u CERN-u
Dva srpska tima u CERN-u rade na najvećim naučno-tehnološkim eksperimentalnim projektima u istoriji čovečanstva, to su „Atlas“ i SMS. Na njima u Velikom hadronskom sudaraču, podzemnom tunelu dugačkom 27 kilometara na granici Švajcarske i Francuske, radi po tri hiljade ljudi, a uključeno je 180 institucija iz 40 država.
Srpski timovi uključeni su u oba projekta, u „Atlasu“ naučnici Instituta za fiziku, a u drugom projektu stručnjaci sa Fizičkog fakulteta i Instituta za nuklearne nauke „Vinča“.
Stručnjaci Instituta za fiziku, koji se bave kompjuterskom fizikom, trenutno rade i na velikom projektu nove tehnologije mreža sa vrlo visokim protokom, četvrta grupa naših fizičara sa Univerziteta u Novom Sadu radi na „Izoldi“.
Nevidljivi svet oko nas — prioritet CERN-a
Posle otkrića Higsovog bozona uočeno je na koji se način raspada na fundamentalne čestice, ali su se otvorila nova pitanja, poput pitanja interakcije te čestice sa ostalima. Međutim, nove teorije pretpostavljaju da Higsov bozon nije samo jedan, da ih ima čak pet.
„U univerzumu postoji četiri do pet odsto vidljive materije, između 50 i 100 milijardi galaksija, svaka ima između 50 i 100 zvezda, nemoguće je zamisliti o kakvoj se masi radi. To je vidljiva masa, na osnovu čega smo mi izgradili čitavu teoriju, fiziku, čitavu nauku, a zamislite šta je sa preostalih 95 odsto materije, te čestice tamne materije su prioritet CERN-a“, kaže profesor Adžić.
„Teorije pokazuju, a i neka eksperimentalna izučavanja, da oko 25 odsto mase u svemiru čini takozvana tamna materija, ostatak je tamna energija, više od 70 odsto. Naučnici sada u Velikom hadronskom sudaraču pokušavaju da detektuju jednu od takvih čestica. Te nove teorije, koje pretenduju da nadomeste Standardni model, kažu da bi jedna od tih čestica mogla da pripada takozvanoj supersimetričnoj teoriji, takvom skupu čestica“, otkriva Adžić.
Bez Rusije ne bi ni bilo CERN-a
Naš sagovornik je veliki poštovalac ruskih kolega. Kaže da su političke prilike učinile da se oni osećaju nepovlašćenim, da ih drugačije tretiraju. Žao mi je zbog toga, CERN ne bi bio to što jeste da nije bilo ruskih naučnika i ruskih projekata, kaže on.
„Jedno vreme su se paralelno odvijali eksperimenti u CERN-u i u Rusiji, to su bile gotovo sestrinske organizacije posebno Institut za nuklearno istraživanje ’Dubna‘ i ’Serpuhov‘. I danas ogroman broj ruskih naučnika sarađuje na CERN-ovim projektima. Mi znamo da je ruska nauka izuzetno jaka, visoko kvalitetna. Ja im pre svega zavidim na visokom obrazovanju, oni su taj nivo zadržali, on je u svetu jako cenjen“, ističe ovaj nuklearni fizičar.
Dodaje da i danas u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja radi mnogo ruskih kolega, da su, pored toga što su izvanredno obrazovani, izuzetno otvoreni za saradnju.
Politika cepa atome
Naš sagovornik kaže da je nezgodno komentarisati upliv politike u Evropsku organizaciju za nuklearna istraživanja. Ipak je naveo primer u kome je za nastavak jednog projekta 11 zemalja glasalo za, a osam protiv.
„Projekat je obustavljen, među tih osam zemalja bila je i Nemačka, eto odgovora na vaše pitanje“, kaže Adžić.
Svedok izuma koji je promenio svet
Naš čuveni fizičar radio je i na akceleratorskom kompleksu LEP. Nije ni slutio da će biti svedok izuma koji je otvorio nepregledan svet komunikacija, ali i znanja — bio je svedok pronalasku interneta. Tokom istraživanja gomilao se ogroman broj podataka, počelo je osmišljavanje sistema koji bi čuvao te podatke, priseća se on.
„Jedan engleski naučnik, kompjuterista Berners Li, sa još jednim kolegom pokušao je da osmisli takav sistem. Verovali ili ne, mi smo to koristili tri godine, a onda je CERN odlučio da donese istorijsku odluku i taj sistem je stavio na raspolaganje celom svetu“.
Profesor internet u šali naziva nusprojektom inovacija. Za Sputnjik je u video-izdanju intervjua govorio i o istraživanjima vezanim za gravitaciju, stvaranju antimaterije, zanimljivom projektu ITER, ali i mini-crnim rupama.
