Dok neki politikolozi ne isključuju mogućnost da će ga Zelenski uzeti u svoj tim, drugi navode da će mladi predsednik zbog te odluke uskoro zažaliti, te da je Sakašvili još odavno „politički mrtav“.
„Njegov povratak u Ukrajinu je povezan sa željom da ostane u političkom životu u bilo kom svojstvu. U Gruziju ne može da se vrati, njegove političke perspektive su tamo nikakve. Međutim, on to ne priznaje i pokušava da nastavi politički život u drugim regionima, konkretno — u Ukrajini, gde mu je, kao što je poznato, svojevremeno pruženo utočište, a potom se sve završilo velikim skandalom. I sada su njemu potrebni ti skandali, kako bi ponovo podsetio na sebe, računajući na povratak u aktivan politički život. Tako je to kada je nekome teško da prizna da je njegovo vreme prošlo, da je iskorišćen i da više nikome nije potreban“, smatra ruski ekspert Vladimir Džarala.
Kontroverzni Sakašvili, koji je u Kijev stigao letom iz Varšave, gde je deportovan u februaru 2018. godine nakon oduzimanja ukrajinskog državljanstva, izjavio je da se vratio u Ukrajinu kako bi pomogao „obnovu političke vlasti“. Na aerodromu „Borispolj“ u Kijevu dočekan je svečano — sa pogačom i solju, uz muziku, pesmu i ovacije. Na aerodromu ga je sačekao veliki broj novinara i građana, koji su uzvikivali: „Mišo, Mišo!“ i darivali mu cveće.
Iako su ukrajinski politikolozi uvereni da Sakašvili neće sedeti skrštenih ruku i da jedan od njegovih glavnih zadataka može biti obračun za starim neprijateljima, pre svega sa Porošenkom, Sakašvili tvrdi da se nije vratio zbog osvete, nego da „učestvuje u izgradnji nove Ukrajine“. Tvrdi i da ne namerava da učestvuje na vanrednim izborima za Vrhovnu radu Ukrajine, ali da će doprineti dolasku na vlast „novih ljudi“. Ipak, iz Pokreta novih snaga, čiji je Sakašvili lider, ovih dana moglo se čuti da stranka namerava da učestvuje na prevremenim izborima za Vrhovnu radu u julu.
„Za Zelenskog je važno da lični rejting pretvori u partijski. Njegov tim niko ne poznaje, već samo za njega znaju, a Sakašvilijeva situacija je ista. Sakašvili je isti demagog i populista kao i Zelenski. Ako njihove stranke idu na izbore, to će biti besmislena borba — oni će govoriti o jednom te istom i objektivno, Sakašvili će uzeti glasove Zelenskom“, smatra ruski politikolog Andrej Suzdaljcev.
Prema njegovim rečima, vraćanje Sakašvilija u Ukrajinu je nepromišljena odluka Vladimira Zelenskog.
„Zelenski je dozvolio Sakašviliju da se vrati u Ukrajinu, ali teško da je očekivao da će odmah ući u političku borbu. Tako da, verovatno, to nije bila baš promišljena akcija. Jasno je da je Zelenski to izveo protiv Porošenka, koji je i dalje uticajan čovek na političkom polju Ukrajine, ali Sakašvili je političar koji će naškoditi svima. Njegovo učešće na izborima neće čak biti udarac za one stare stranke koje su već prisutne u Radi, nego će to biti udarac za partiju Sluga naroda, mladog Zelenskog“, smatra Suzdaljcev.
Sakašvili je napustio rodnu Gruziju 2013. godine, gde je protiv njega pokrenut niz krivičnih postupaka, a po nekima je u odsustvu osuđen na zatvorske kazne. U proleće 2015. godine ušao je u ukrajinsku politiku, kada ga je predsednik Porošenko, inače njegov prijatelj još iz studentskih dana, imenovao za gubernatora Odeske oblasti, nakon što je dobio ukrajinsko državljanstvo.
Sakašvili je godinu dana kasnije smenjen sa funkcije, nakon što je Porošenko bio nezadovoljan tempom reformi u crnomorskom lučkom gradu Odesi pod njegovim vođstvom. To je dovelo do otvorenog rata dojučerašnjih prijatelja, pa je Sakašvili vodio i protivvladine proteste, optužujući Porošenka da je izvorište korupcije i da koči reforme, pozivajući na novi Majdan, uklanjanje diktature oligarha i „oslobađanje Ukrajine“.
Optužen je da je podsticao državni udar, oduzeto mu je državljanstvo pod obrazloženjem da je prilikom primanja ukrajinskog državljanstva dao netačne podatke, konkretno u vezi sa suđenjem u Gruziji, pa je nakon hapšenja deportovan iz zemlje.
Sada mu je ukrajinsko državljanstvo vraćeno, ali niko nije zatvorio krivične predmete koji su preostali iz vremena Petra Porošenka, što prema mišljenju ruskih analitičara, samo potvrđuje da on ne igra nikakvu značajnu ulogu u političkom životu.
