Ovu novinu je za Sputnjik najavio ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević.
Koliko je vest da je ruska Vlada odobrila sporazum o otvaranju KC Srbije u ruskoj prestonici strateški korak u prezentovanju dometa nacionalne kulture, svedoči i podatak da smo za razliku od kulturne politike najvećeg broja evropskih zemalja decenijama imali jedan jedini Kulturni centar — u Parizu. Stanje se promenilo otvaranjem KC u Pekingu, a prema uveravanjima ministra Vukosavljevića, prezentacija naše kulture neće se zaustaviti na otvaranju KC u Moskvi.
„Ono što je bilo propuštano decenijama, sada mora da se u brzom tempu intenzivnim radom nadoknadi. Najavili smo da je naš interes da posle Pekinga otvorimo Kulturni centar u Moskvi, a posle Moskve u Berlinu. U međuvremenu je iskrsla dobra mogućnost da otvorimo i Kulturni centar u Londonu. Očekujemo — to je okolnost koja se naglo ukazala zbog oslobađanja nekog prostora — da će i KC u Londonu biti otvoren do kraja godine“, kaže ministar uz ogradu da ne može da prognozira tačan datum.
A kada je o prostoru moskovskog Kulturnog centra reč, on će u što kraćem roku biti odabran i nalaziće se u dobrom delu Moskve:
„U ovom trenutku fizički prostor nije određen. Prvo moramo da stvorimo pravnu pretpostavku, mada je ona praktično odlukom ruske Vlade stvorena, da SKC bude u adekvatnom prostoru. A gde će to tačno biti — tehnički je deo posla i predstavlja manji deo problema. To mora da bude u jako dobrom delu Moskve. Nastojaćemo da bude pristupačan, na važnom i prepoznatljivom mestu, da bude izložen pažnji i ruske i brojne međunarodne publike. Ono što je važno, jeste da SKC vrši svoju kulturnu misiju, da se prikazuju bogati sadržaji i programi u predstavljanju našeg kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva. Jednostavno, grozničavo očekujemo taj događaj, budući da smo decenijama kaskali za susednim zemljama“, objašnjava ministar Vukosavljević.
Na pitanje da li Rusi osnivaju novi centar nauke i kulture u Beogradu ili je reč o već postojećem Ruskom domu, ministar objašnjava da se praktično samo stvari dovode u formalno-pravno saglasje.
„Ruski dom ovde funkcioniše kao ruski kulturni centar, on je utkan u društveno i kulturološko tkivo i Beograda i Srbije, ali ono što zakoni i pravne procedure nalažu, to je da se u pravnom svetu formalno formira kao Kulturni centar. Dakle, to će biti Ruski dom koji sada formalno nije Kulturni centar. Ovo su suptilne pravne finese koje na nivou država treba regulisati u skladu sa zakonima, pravnim nazivima, u skladu sa statusom zaposlenih u tim centrima. Ali, to je forma. Smisao je pogođen.
Ocenjujući koliko pomešane nadležnosti dva ministarstva — kulture i spoljnih poslova, kada je o kulturnim centrima reč, mogu da utiču na kvalitet predstavljanja naše kulture pred ruskom publikom, ministar Vukosavljević, uz uverenje da bez sumnje možemo da odgovorimo najvišim standardima u prezentaciji nacionalne kulture, napominje da bi se i tu mogle očekivati neke promene.
„Razgovarali smo sa predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova. Sadašnja nadležnost je takva da je sve što je vezano za rad kulturno-informativnih centara u inostranstvu u isključivoj nadležnosti MIP-a, dok Ministarstvo kulture predlaže i šalje programe. Ta dvostrukost nadležnosti nije generalno dobra i ja sam sa ministrom Dačićem razgovarao o istraživanju mogućnosti da nadležnosti kulturnih centara u svetu — i ovih sada i onih koji će biti otvoreni — pripadnu Ministarstvu kulture. Dobili smo ohrabrujuće nagoveštaje da oni stoje na sličnim stanovištima“, kaže ministar Vukosavljević.
