Pitanje o rezultatima izbora za Evropski parlament moglo bi se, prema rečima direktora Instituta za evropske studije Miše Đurkovića, svesti na ono — da li je čaša polupuna ili poluprazna.
„Oni koji osećaju simpatije prema evroskepticizmu različitog tipa, u principu su vrlo zadovoljni zato što su i Salvini i Marin le Pen ostvarili ozbiljne rezultate i pobede u svojim pojedinačnim državama. Generalno, tri grupacije desnice ostvarile su vrlo značajne rezultate. Ako tome dodate Orbanove poslanike i pripadnike radikalne levice, koji su svi zajedno suprotstavljeni onome što je briselski konsenzus, zaista se približavate cilju koji je bio postavljen od trećine poslanika“, konstatuje Đurković.
To znači da će u EP dolaziti do sukobljavanja mišljenja i problema oko usvajanja budžeta i drugih odluka koje su u nadležnosti najvišeg evropskog zakonodavnog tela.
Sa druge strane, nastavlja Đurković, pripadnici tradicionalnih, takozvanih mejnstrim stranaka, takođe su zadovoljni postignutim rezultatima. Ozbiljan uspon su ostvarili liberali, zahvaljujući kampanji koju je poveo francuski predsednik Emanuel Makron, a kao najveće iznenađenje izbora naš sagovornik označava uspeh Zelenih.
Zeleni su ostvarili uspeh ne samo na nemačkom govornom području, u Nemačkoj i Austriji, njihovim tradicionalnim uporištima, već i u Francuskoj, što je izazvalo popriličan šok, naglašava Đurković.
Značajan pad evropskih narodnjaka (EPP) i socijaldemokrata (SD) uzrokovaće to da će ove dve, do sada najbrojnije grupacije, morati da uđu u koaliciju ili sa Zelenima ili sa liberalima, ili sa obe grupacije ukoliko žele da formiraju Evropsku komisiju, što dovodi u pitanje pozicije dosadašnjih kandidata za mesto predsednika EK, takozvanih „špicenkandidata“.
„U tom smislu, dosadašnji politički sistem EU i partijski sistem na nivou EP definitivno je stavljen ad akta i dolazi do neke vrste prekompozicije. Druga značajna stvar je deset odsto veća izlaznost. Do sada je izlaznost konstantno opadala, sada se po prvi put videlo da su evropski izbori značajni i da ljude ova priča zanima“, kaže Đurković.
Populistička mobilizacija, dodaje on, odnosno reakcija suverenističkih stranaka na događanja unutar EU, dovela je do mobilizacije i na drugoj strani, među pripadnicima i podržavaocima mejnstrim stranaka, tako da smo sada bili svedoci ozbiljnih suočavanja i debata. Zahvaljujući tom sukobu, po prvi put na izborima za EP smo imali ozbiljno bavljenje politikom.
Na nacionalnom nivou posledice evropskih izbora osetiće se tako što će nacionalne političke scene biti prekomponovane, očekuje Đurković. Austrijska vlada je pala, a očekuje se da padne vlada i u Grčkoj. Izazov radikalne desnice ostaje i definitivno će voditi ka propitivanju dosadašnje evropske politike, zaključuje on.
