Između ostalog, razmatra se nekoliko scenarija sa navodnim napadom Rusije na jednu od država Alijanse. U jednom od njih, Rusija „zauzima“ Litvaniju i deo teritorije Poljske, što tera NATO da iskoristi petu tačku ustava Alijanse, koja podrazumeva kolektivnu reakciju kao odgovor na napad na jednu od država-članica bloka.
Ipak, kako navode eksperti, operacija odbijanja „napada ruskih snaga“ suočila bi se sa nizom problema. U ovom trenutku, vojska Alijanse u Evropi ima samo jednu diviziju, a u slučaju hitne mobilizacije, bez podrške SAD, NATO može da se suprotstavi Rusiji samo sa jednim korpusom vojnika, dok su za dobijanje prednosti u ljudstvu potrebna četiri korpusa, koja su naoružana savremenim tenkovima i borbenim pešadijskim vozilima.
U ovom trenutka NATO teško da ima više od 20 brigada koje poseduju potrebnu tehničku opremu za vođenje borbi.
U Alijansi ne bi bilo dovoljno snaga koje su potrebne za takav razvoj događaja, navodi list.
Osim toga, kod kopnenih snaga Severnoatlantske alijanse u Evropi oseća se nedostatak vazdušne tehnike koja je dovoljna samo za zaštitu avio-baza, ali ne i kopnenih snaga i drugih infrastrukturnih vojnih objekata.
Osim toga, piše „Nešenel interest“, nakon nekoliko dana borbi neće biti dovoljno municije za vođenje borbi istovremeno u Baltičkom, Crnom i Sredozemnom moru, a posebno „pametnih bombi“. Pritom, na situaciju će se odraziti i nedostatak dronova, kao i nedovoljna modernizacija izviđačkih sistema.
Prema ocenama eksperata, modernizacija oružja i kupovina savremene tehnike, bez pomoći SAD, EU će koštati ukupno 357 milijardi dolara.
Na kraju list naglašava da su SAD ključna članica NATO-a i bez pomoći Vašingtona Evropa neće biti sposobna da se „suprotstavi“ Rusiji. Ako SAD odluče da izađu iz Alijanse, EU neće moći da nadoknadi takav gubitak.
