Ruski eksperti objašnjavaju da će za Rusiju biti dobro ako u EU dođe do promena koje traže desničarske partije i ako EU postane fleksibilnija, s obzirom na to da evropski centristi, koji su danas na čelu EU, nisu gradili zadovoljavajuće odnose sa Rusijom.
Prema njihovom mišljenju, ako u Italiji, Francuskoj i nekim zemljama na vlast dođu desničari i evroskeptici, koji uglavnom podržavaju dijalog s Rusijom, može se očekivati stvaranje koalicije koja želi da preispita odnose s Moskvom.
Eksperti smatraju da bi Evropa konačno trebalo da prestane da sledi kurs koji im nameću SAD i izražavaju nadu da bi antiruski napadi, pritisci i provokacije mogli da oslabe.
Ruski analitičari takođe ocenjuju da su rezultati bili prilično predvidivi i očekivani — desničarske stranke su ojačale svoje pozicije, a one mejnstrim stranke koje su ostale na vlasti uglavnom su pokazale nizak rezultat.
Posle trodnevnog glasanja, izlazne ankete pokazuju značajan rast desničarskih, zelenih i evroskeptičnih stranaka, dok su centrističke stranke pretrpele snažan udarac.
Podsećajući da je prema poslednjim podacima glasalo 50,5 odsto birača, što je najveća izlaznost u poslednje dve decenije, eksperti objašnjavaju da je prilično visoka izlaznost ovog puta povezana sa željom birača da utiču na krizu u EU.
„Vrlo visoka izlaznost. Ako se ne varam, ona je najveća u poslednjih 20 godina. Generalno, od trenutka direktnih izbora u Evropski parlament 1979. godine, odziv je stalno opadao i ovo su prvi izbori u istoriji, kada je izlaznost počela da raste u odnosu na prethodne izbore. To jest, na prethodnim izborima, ako se ne varam, izlaznost je bila 43 odsto, a sada je veća od 50 odsto. Smatram da je za sve kriv ’bregzit‘, jer je ova priča o dugim i teškim pregovorima Velike Britanije o izlasku iz EU, detaljno praćena u evropskim medijima, a obični evropski glasači koji tome nikada nisu pridavali veliki značaj sada su se zainteresovali za svoju nacionalnu politiku, počeli su više pažnje da obraćaju na Evropu i, shodno tome, izašli su na evropske izbore, shvatajući da je ta priča sa ’bregzitom‘ veoma ozbiljna“, kaže za Sputnjik ruski politikolog Stanislav Bišok.
Ekspert napominje da su samo delimično tačne tvrdnje da su Evropljani ovog puta u velikom broju glasali jer su shvatili da bi neglasanjem na izborima za Evropski parlament mogli da izgube svoj nacionalni interes unutar EU.
„Donedavno nije bilo jasno u čemu se sastoji nacionalni interes, zato što nije samo nama u Rusiji, nego i značajnom broju Evropljana nejasno kako funkcioniše Evropska komisija, ko je predsednik Evropske komisije, kakvu on ulogu igra, kakav je odnos predsednika Evropske komisije i predsednika Francuske, na primer, ko je od njih na višoj poziciji. U tom smislu, ta priča o rastu evroskepticizma u Velikoj Britaniji, i ne samo tamo, povećala je interesovanje običnih Evropljana za Evropski parlament i mnogi su zaista pomislili da svojim glasanjem mogu imati neki uticaj na pozicioniranje svoje zemlje u okviru velike Evrope“.
Bišok napominje da je u novom sastavu EP desničarskih partija više, ali da se većina njih, ipak, zalaže za očuvanje Evropske unije, te da se apsolutno ne može govoriti o raspadu EU.
„Ja bih čak rekao da je ojačalo krajnje desno i krajnje levo krilo, zato što su ogroman procenat zauzele zelene partije, a ne treba zaboraviti da se Zeleni ne zalažu samo za drveće, već pre svega za otvaranje granica, za prijem migranata, uključujući i nelegalne. Prosto rečeno, oni su ojačali i pritom su oslabili centrističke partije — Evropska narodna partija i Socijaldemokrate, na kojima je do nedavno počivala sva koaliciona politika Evropskog parlamenta. U principu, oni će moći da sprovode istu politiku koju su vodili. Jasno je da se ekstremna desnica i ekstremna levica ne razmatraju kao koalicioni partneri, ali takvi centristi ili desničarski i levičarski centristi mogu ući u ovu koaliciju“, smatra Bišok.
