Kolomojski, koji se smatra bliskim saradnikom Zelenskog i za koga se tvrdi da mu je finansirao predizbornu kampanju, izneo je svoj stav jasno — ako može Grčka, što ne bi mogla i Ukrajina. Svoju ideju da Ukrajina jednostavno objavi bankrot i time se oslobodi od dugova, potkrepio je i činjenicom da je narod za Zelenskog glasao upravo zbog toga što više ne želi da Ukrajina sprovodi politiku koju je vodio njegov prethodnik Petro Porošenko.
Međutim, niti je Ukrajina Grčka, niti je Evropa spremna da prema Kijevu pokaže toliku solidarnost kao što je to bio slučaj sa Atinom, objašnjava za Sputnjik bivši ukrajinski premijer Nikolaj Azarov. Kako ukazuje, pare su, ukoliko se Ukrajini one daju u „normalnim uslovima“, uvek dobro došle i „samo bi glup čovek tako nešto odbio“.
„Novac je uvek potreban, pogotovu ukoliko se koristi za razvoj zemlje. Međutim, u ovom slučaju Kolomojski je dao konkretan savet predsedniku da sa MMF-om pregovara tako što će odbiti da plati dugovanja zemlje i objaviti bankrot. Takve lakomislene savete ne treba uzimati u obzir samo zato što se na takav način ne gradi jedna normalna finansijsko-ekonomska politika“, ističe Azarov.
Sa MMF-om su, kako je objasnio, povezane i sve druge finansijske institucije — Svetska banka, evropske organizacije, ali i brojna finansijska tržišta, samim tim objavljivanje bankrota, pozivajući se na primere Grčke i Argentine, bilo bi u najmanju ruku nekorektno, jer će odmah nakon toga uslediti i odgovor svih tih finansijskih institucija.
Problem je što kada dobijete novac od MMF-a, ukazuje Azarov, vi ne dugujete samo MMF-u, već i svim tim drugim finansijskim institucijama, a ne treba zaboraviti ni državne obligacije, kao ni činjenicu da je u celu tu priču umešano i kreditiranje privatnog sektora, ali i drugih finansijskih korporacija.
Azarov je naveo i da se tokom predizborne kampanje ukrajinska vlada ponela poprilično „neinteligentno“, budući da je tokom prvih pet meseci ove godine sprovodila politiku jačanja ukrajinske valute.
„Ali po koju cenu? Ukrajina je potrošila svoje devizne rezerve zbog jačanja grivne, iako nikakav ekonomski cilj nije postignut — ni do kakvog razvoja nije došlo, a inflacija je ostala stravično visoka. Pored toga, cene određenih proizvoda su skočile više od dva puta, a disbalans u spoljnoj trgovini je sve veći. To sve govori da je vlast namerno vodila zemlju u propast“, naglašava.
Poredeći Ukrajinu i Grčku, Azarov navodi da su se u Grčku slile ogromne količine novca, te je zbog toga postignuta saglasnost između MMF-a i EU samo zato jer Evropa nije mogla da dozvoli njen bankrot. U slučaju sa Ukrajinom takvu solidarnost Evrope ne treba očekivati.
„Ukoliko razmišljate o sadašnjosti ili pak o budućnosti, potrebno je imati strategiju kako vraćati dugove, a ne kako ih otpisivati. Ta strategija treba da bude na duži vremenski period, a ne samo na godinu dana. Dugovi koje ima Ukrajina nisu ogromni, problem nije nerešiv, nema razloga za paniku“, dodaje on.
Azarov sugeriše i da ne treba uzimati u obzir sve te, kako kaže, utopijske predloge, već je potrebno preduzimati konkretne mere.
Ukrajina je već prolazila kroz sve to, Ukrajina je već objavljivala selektivni bankrot. Međutim, potom je sklapala sporazume sa kreditorima i ipak plaćala svoja dugovanja. Panika je suvišna, potrebno je razmotriti sve opcije kako upravljati državnim dugom, zaključuje Azarov.