Od ukupno 64 poslanička mesta Faražova partija je osvojila 28, liberalne demokrate 15, Laburistička stranka 10, Zeleni sedam mesta, torijevci tri i partija Velsa jedno mesto.
Faraž je zatražio mesto u pregovorima o „bregzitu“ i upozorio da će „preokrenuti“ britansku politiku ako njegov zahtev ne bude prihvaćen, prenose britanski mediji.
Kako za Sputnjik ocenjuje Siniša Ljepojević, dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Londona, pobeda Najdžela Faraža na evropskim izborima je izuzetno važna kao znak stanja političke scene u Velikoj Britaniji, s obzirom na to da je izbore dobila partija koja postoji svega šest nedelja.
Sa druge strane, kako navodi, Faražova partija je jednostavno sledila ono što je većinsko raspoloženje javnosti u Velikoj Britaniji, pa njena pobeda uopšte nije iznenađenje.
„Posledice ovakvih rezultata evropskih izbora i pojave Bregzit partije Najdžela Faraža sasvim sigurno će biti značajne. Međutim, već sada je jasno da je konačno srušena politička scena kojom su dominirale dve tradicionalne, velike partije i da sada predstoji dosta neizvestan period u ovoj zemlji. Vladajuća Konzervativna partija je kažnjena i ona je doživela najveći poraz u svojoj istoriji, ali kažnjeni su i opozicioni laburisti, koji su takođe prošli slabije nego ranije“, objašnjava Ljepojević.
Kako kaže, suština ovakvog rezultata ne leži samo u „bregzitu“ i izlasku Velike Britanije iz Evropske unije.
„Jednostavno, ovo je protest javnosti zbog toga što politička elita uopšte ne vodi računa o tome šta je realnost, šta ljudi misle i šta žele, već sledi neki drugačiji dnevni red koji zadaju neke druge institucije, a ne ova zemlja i ne ova javnost. Iako minuli izbori nisu važni u političkom smislu, jer će Velika Britanija ipak izaći iz Evropske unije, oni su jedan neverovatno važan indikator raspoloženja javnosti i stanja političke scene. U tom smislu, ovi izbori su bili neka vrsta drugog referenduma o ’bregzitu‘, jer ni posle skoro tri godine nejasnog natezanja i manipulisanja britanska javnost nije promenila mišljenje kada je reč o Evropskoj uniji. Naprotiv, sada ima još više onih koji podržavaju izlazak iz EU“, kategoričan je Ljepojević.
Na pitanje da li će pobeda Faraža, kao zagovornika „bregzita bez dogovora“, ubrzati izlazak Velike Britanije iz EU, Ljepojević kaže da je sada potpuno jasno da više nema mnogo prostora za dodatne manipulacije po tom pitanju.
Sa druge strane, kako navodi, nejasno je ko bi mogao biti novi lider, nakon što je Tereza Mej podnela ostavku.
„Većina ovdašnjih hroničara smatra da će upravo Najdžel Faraž biti presudan za izbor novog lidera Konzervativne partije. Od njegovog raspoloženja, od njegovih javnih istupa i njegovog političkog delovanja zavisiće prema kome će se opredeliti članstvo te partije kao prema novom lideru. U svakom slučaju, ko god on bude, ključna stvar će biti sprovođenje odluka referenduma, odnosno, sprovođenje ’bregzita‘. Krajnji rok za izlazak je 31. oktobar, iako je moguće da će se i to produžiti. U svakom slučaju, pobeda Najdžela Faraža i njegove partije biće presudan faktor u definisanju politike i vladajuće Konzervativne partije i opozicionih laburista u narednih nekoliko meseci, do konačnog izlaska iz Evropske Unije“, zaključuje Ljepojević za Sputnjik.
Tereza Mej je u petak najavila da napušta funkciju 7. juna i izrazila žaljenje što nije uspela da izvede zemlju iz EU. Nadmetanje za njenog naslednika zvanično počinje oko 10. juna, a Mejova će ostati premijerka u tehničkom mandatu dok se njen naslednik ili naslednica ne izaberu.
