U globalnom proseku, 61 odsto ispitanika odgovorilo je da bi bilo spremno da se bori za svoju zemlju, dok je 27 procenata odgovorilo suprotno.
Očekivano, znatno veći postotak muškaraca nego žena globalno je odgovorio da je spreman da se bori — 67 odsto, ali je zanimljivo i da je i većina žena odgovorila potvrdno — 52 procenta, navodi se u rezultatima istraživanja koje je preneo portal „Indeks“.
Međutim, utvrđene su znatne razlike među zemljama, odnosno među globalnim regionima.
Najviši postotak onih koji su spremni da se bore se za svoju zemlju je na Bliskom istoku i u severnoj Africi — njih 83 odsto, dok je najniži u zapadnoj Evropi — 25 procenata.
U velikom istraživanju ispitano je 62.398 osoba širom sveta, s uzorkom od oko 1.000 osoba za svaku zemlju.
Istraživanje sprovedeno 2014. na stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata otkrilo je zanimljive razlike među zemljama koje su nekada bile u ratu.
Japanci, na čiju zemlju je jedini put u istoriji čovečanstva bačena atomska bomba i koji su u Drugom svetskom ratu bili poznati po ratnicima kamikazama, prema istraživanju su najmanje skloni da se bore za svoju zemlju među svim ispitanicima — njih samo 11 odsto.
Postotak Japanaca spremnih za rat više je nego dvostruko manji od Britanaca (27 procenata) i Francuza (29 odsto).
Japan na dnu liste slede Holandija (15 odsto), dok su treći Nemci — samo 18 procenata.
Najspremniji da se bore za svoju zemlju su Marokanci i građani Fidžija — njih po 94 odsto.
Slede Pakistanci (89 odsto), Vijetnamci (89 odsto), građani Bangladeša (86 odsto), Azerbejdžanci (85 procenata) i stanovnici Papue Nove Gvineje (84 odsto).
Hrvatska nije bila među zemljama u kojima je sprovedeno istraživanje, ali neke druge zemlje bivše Jugoslavije jesu.
Među njima je najviše volje za odlazak u rat među ispitanicima na Kosovu (58 odsto), zatim u Bosni i Hercegovini (55 odsto), u Srbiji (46 procenata) i Severnoj Makedoniji (38 odsto).
Znatna varijacija postoji i među verama.
Muslimani su najspremniji za rat — njih 78 odsto. Slede hinduisti (77 procenata), zatim budisti (66 odsto), a nakon njih, ateisti i agnostici (57 procenata).
Među hrišćanima su najratoborniji pravoslavci (53 odsto), ali katolici su odmah iza njih (52 posto), dok su protestanti voljni da ratuju u manjini (48 odsto). Oko pola ispitanih Jevreja spremno je da ratuje, njih 51 procenat, dodaje se u istraživanju.
