Na Dan moskovskog metroa, koji je nedavno obeležen, dopisnici RIA Novosti koji rade širom sveta, odlučili su da se još jednom provozaju metroima velikih gradova, da porazgovaraju sa putnicima i podele sa nama utiske o stranim podzemnim železnicama.
Sa sigurnošću se može reći da kada je reč o monumentalnosti, eleganciji, broju putnika, pa čak i dubini, moskovski metro teško da ima konkurenciju. Većina metroa širom sveta se fokusira na praktičnost, ali postoje i oni posebni, sa neočekivanim karakteristikama koje će iznenaditi stranca.
Kako ući u pekinški metro
Na primer, čar metroa u Pekingu je to što prvo morate nekako ući u njega. Na svakoj stanici postoje detektori metala koje je teško zaobići, kao i obavezna provera ručnog prtljaga. U špicu takve bezbednosne mere prouzrokuju duge redove na ulazu, tako da je ponekad brže ići peške. Međutim, građani podržavaju ovakav pristup.
„Ja sam za proveru. S obzirom na konstantne nesreće u različitim zemljama, jedino se pojačanim bezbednosnim merama može obezbediti sigurnost ljudi u pekinškom metrou, gde ponekad broj putnika dnevno dostigne i 10 miliona. Zahvaljujući tome, ti se kao putnik osećaš bezbedno“, rekla je stanovnica Pekinga Li Janfej.
U jutarnjim i večernjim časovima na platformama radi specijalno osoblje koje obezbeđuje da niko ne prođe preko reda. Oni pomoću mikrofona kontrolišu reku ljudi. Na ulazima u metro se nalaze vojnici, a u vagonima se voze zaposleni metroa, koji na svakoj stanici izlaze i ponovo ulaze sa putnicima i na taj način kontrolišu situaciju i u mogućnosti su da pravovremeno obaveste o bilo kakvim nepravilnostima u radu.
Zbog relativno male dubine na kojoj se nalaze stanice, u metrou u Pekingu praktično nema pokretnih stepenica, ili ako postoje, onda idu samo u jednom pravcu — naviše. Tako da, ako idete sa koferima, spremite se da ih sami nosite niz stepenice, jer je mala verovatnoća da će vam neko pomoći.
Komfor tokijskog metroa
Prva stvar koju primetite kad se nađete u metrou u Tokiju je potpuni komfor. Sedišta su pokrivena velurom, u zimskim mesecima je obezbeđeno grejanje, a u letnjim klima-uređaji. Na prozorima se nalaze roletne koje ograničavaju sunčevu svetlost, tu su LCD ekrani koji obaveštavaju o nazivima stanica i vremenu putovanja na japanskom, engleskom, kineskom i korejskom jeziku.
Na mestima koja su namenjena za invalide, starije osobe i trudnice zabranjeno je praviti buku i razgovarati mobilnim telefonom.
Stanice su opremljene liftovima, toaletima, uključujući i one za invalide i putnike sa malom decom, a njihova čistoća je besprekorna. Na vratima toaleta se čuju obaveštenja koja upućuju slepe putnike u kom pravcu treba da se kreću žene, a u kom muškarci. Na platformama velikih stanica postoje i kiosci sa novinama, časopisima i hranom, a na automatima se može kupiti piće, čaj ili kafa, kao i tople supe u aluminijumskim limenkama.
Vašington nije kao Njujork
Metro u Njujorku se, nažalost, ne može pohvaliti takvom udobnošću. Tamo žive cele kolonije pacova, iako gradske vlasti već nekoliko decenija pokušavaju da reše taj problem. Stanice i platforme su daleko od čistog, iako mnoge od njih imaju kante za smeće. Ali to ne smeta onima koji svakodnevno koriste ovu vrstu saobraćaja.
„Metro u Njujorku je super. Naravno, nekad neugodno miriše, a pacovi skaču unaokolo, ljudi su ponekad stešnjeni, ali bez obzira na sve, metro će vas odvesti na bilo koje mesto u gradu za manje od tri dolara. To je najbolja kupovina u gradu nakon pice od jednog dolara“, smatra stanovnica Njujorka Džejn.
Putnici metroa se ponašaju veoma opušteno — pričaju telefonom ili razgovaraju o svojim privatnim stvarima. S obzirom na to da se u SAD veoma pažljivo odnose prema ličnom prostoru, svakodnevno u policijsku stanicu u Njujorku stižu žalbe o „nasilnim dodirima“, što se uglavnom dešava u metroima. Za takvo krivično delo propisano je do godinu dana zatvorske kazne, kao i novčana kazna u iznosu od hiljadu dolara.
Suprotno njujorškom, u metrou u Vašingtonu je prilično čisto i uredno. Tamo nema ukrasa i stanice pomalo podsećaju na betonske bunkere zbog neobojenih zidova i prigušenog osvetljenja, ali svaka od njih ima nekoliko liftova. Možete i birati da li ćete se spustiti na platformu pomoću pokretnih stepenica ili pomoću lifta.
Tajna prva dva vagona u Meksiko Sitiju
I metro u Meksiko Sitiju pokušava da se izbori sa takvim prestupnicima. Zbog toga su prva dva vagona u svim vozovima rezervisana za žene i decu, a policija strogo vodi računa o tome da se u tom prostoru ne nađu i muškarci. Meksikanke u vagonima koriste priliku da se dovedu u red pre posla — šminkaju se i sređuju nokte.
„One čak i uvijaju trepavice, baš u metrou“, sa čuđenjem konstatuje Ruskinja Jelena, koja već neko vreme živi u Meksiku.
Za ovu vrstu saobraćaja u Meksiku teško je reći da je bezbedna. U večernjim satima na određenim linijama i stanicama čak i Meksikanci mogu upasti u nevolju, a da i ne govorimo o strancima. Turistima je teško da se orijentišu u metrou, jer su pravci označeni poslednjim stanicama. Dakle, kako biste stigli na odrednicu, neophodno je uvek znati koja je zadnja stanica vaše linije.
Metro u Meksiku je i trgovinska zona. Tamo možete naći sve — počevši od hrane u veoma pristojnim kafeima na stanicama, pa sve do žvakaćih guma, karamela, muzičkih ploča i sličnih stvari koje nude trgovci. Oni se kreću po vagonima i praktično nećete stići od stanice do stanice, a da u vaš vagon ne uđe čovek koji nosi sve i svašta. To se na kraju ipak isplati, jer Meksikanci vole stalno nešto da žvaću.
Trgovina na malo cveta i u metrou u Buenos Ajresu. Sigurno će vam neko ponuditi žvake, čarape, gumice za kosu.
Tu se može videti i mnogo prosjaka.
Za razliku od Pekinga, gde se ljudi koji čitaju knjige smatraju „ugroženom vrstom“, u vagonima argentinskog metroa obavezno ćete sresti nekoga sa knjigom u ruci. Štaviše, tokom velike međunarodne izložbe u Buenos Ajresu na stanicama su knjige besplatno deljene.
Bilo nekad u Rimu
Kada je reč o podzemnoj železnici u Rimu, lišena je monumentalne dekoracije stanica, mramornih prolaza i dugih pokretnih stepenica. Metro italijanske prestonice sa svojim vozovima koji su išarani grafitima i vremešnim kompozicijama, daleko je od svojih najboljih vremena.
Iako je prošlo više od pola godine od incidenta u oktobru, kada urušene pokretne stepenice na jednoj od stanica metroa u Rimu zamalo nisu odnele nekoliko života navijača CSKA, i dalje su zatvorene tri glavne stanice.
Dakle, vozovi metroa prolaze skoro ceo centar grada bez zaustavljanja. To izaziva veliko nezadovoljstvo i kod građana i turista, koji su prinuđeni da stalno presedaju u šatl autobuse i to po ceni karte većoj za 1,38 evra.
„Od kuće do posla treba da putujem četiri stanice i sada svaki put moram da izađem na pola puta i sačekam autobus da bih došla do kancelarije. Sramota je za naš grad kada vidim turiste koji stoje sa kartom na ulazu u metro“, kaže Rimljanin Valerio.
