Odgovore na ta i druga pitanja za Sputnjik je dao Aleksandar Mihajlov, član Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku, general-major FSB-a u rezervi, bivši obaveštajac i šef Odeljenja za vladine informacije Ruske Federacije, nakon što je direktor Spoljnoobaveštajne službe Rusije Sergej Nariškin izjavio da se nivo saradnje sa američkom Centralnom obaveštajnom agencijom (CIA) smanjio zbog unutrašnje političke krize u Americi.
Nariškin je rekao i da je obnavljanje kontakata između direktora ovih agencija moguće, a da se trenutno odvija razmena operativnih informacija, posebno u protivterorističkoj sferi.
General Mihajlov ocenjuje da saradnja između ruskih i američkih službi nije potpuna, s obzirom na to da po značajnom broju pitanja imaju dijametralno suprotne pristupe.
„Postoji, međutim, jedna tema koja, uglavnom, nema dvostruke standarde. To je, naravno, problem terorizma, razmena obaveštajnih podatka o namerama terorističkih organizacija. I ovde ne može biti dvostrukih standarda. Zbog toga mislim da je Nariškin imao na umu upravo to, jer je besmisleno računati na njihovu pomoć u borbi protiv organizovanog kriminala, protiv trgovine narkoticima, tim pre što se u Avganistanu beleži porast proizvodnje narkotika, a tu se radi o prećutnom dogovoru sa američkim specijalnim službama, koje bi, u principu, trebalo nekako da utiču na situaciju. I zato možemo govoriti samo o jednom prilično uskom spektru. Što se tiče drugih sfera, ovde mogu slobodno da kažem da živimo u svetu dvostrukih standarda, a oni slede princip: ’Što je gore za Rusiju, to bolje‘. Ali, kao što sam rekao, terorizam je čest problem za ceo svet i u toj oblasti možemo da uspostavimo saradnju“, kaže Mihajlov.
General smatra da bi saradnja između ruskih i američkih obaveštajnih službi mogla da postoji i u oblasti borbe protiv sajber-kriminala.
„Mislim da postoji još jedna tema koja bi mogla da bude zanimljiva i za naše specijalne službe u smislu saradnje, a to se tiče svega što je povezano sa savremenim tehnologijama, odnosno korišćenjem sajber-prostora od strane kriminalaca, uključujući i finansijska pitanja. Ova tema u određenoj meri može da interesuje obe strane, ali ostalo je pod znakom pitanja. Prvi šef CIA Alen Dales je govorio da postoje obaveštajne službe iz prijateljskih zemalja, ali da nema prijateljskih obaveštajnih službi. Dakle, bez obzira na to kako dobre odnose imamo sa CIA, čak i u najboljoj političkoj situaciji, protivrečnosti će uvek postajati, i svaka zemlja će imati svoje nacionalne interese, koje će, pre svega, slediti ove obaveštajne službe. Dakle, možemo govoriti samo o vrlo uskom sektoru saradnje, i to onom gde nema dvostrukih standarda“.
Na pitanje da li je realno očekivati susret Nariškina sa šeficom CIA Đinom Haspel u uslovima kada se direktor ruske Spoljnoobaveštajne službe i drugi šefovi ruskih obaveštajnih službi nalaze na američkom sankcionom spisku, Mihajlov kaže da je takav sastanak moguć.
„Činjenica je da, kada govorimo o sankcijama, posebno u vezi sa određenim pojedincima, onda treba da shvatimo da su sankcije — sankcije, ali da mi nećemo menjati šefove naših specijalnih službi kako bismo udovoljili Amerikancima. Dakle, oni su primorani i moraju da računaju na saradnju čak i sa čovekom koji je pod sankcijama i obavlja funkcije koje mu je odredila Ruska Federacija“.
General kaže da, ukoliko dođe do sastanka šefova spoljnoobaveštajnih službi, postoje određene teme o kojima bi mogli da razgovaraju, ali da saradnja između službi direktno zavisi od saradnje između država.
„Teško da će neko sebi postaviti zadatak da reši neke globalne probleme. U svakom slučaju, ovo je prvi korak ka uspostavljanju saradnje. Kako će se saradnja između specijalnih službi direktno razvijati, zavisi od toga kako će se razvijati saradnja između naših država. Specijalne službe nisu nezavisna struktura koja određuje politiku i političko vođstvo zemlje. Shodno tome, oni će delovati u skladu sa onim o čemu smo razgovarali. To jest, postoji određeni klaster u zoni u kojoj mogu da komuniciraju, sarađuju i pregovaraju i ništa više od toga. Dakle, ovo treba razumeti, jer su sankcije prilično ružna tema, jer se zasnivaju na određenim spekulativnim stavovima američkog političkog rukovodstva u odnosu na Rusiju. Svako čuje ono što želi“.
Govoreći o aktuelnoj saradnji spoljnoobaveštajnih službi u oblasti terorizma, general smatra da ona nije dovoljno efektivna.
„Mislim da je to zato što informacije o terorističkim organizacijama CIA drži u svojim rukama i teško da će ih deliti sa nekim, zato što oni, najverovatnije, tu informaciju koriste za rešavanje svojih pitanja. Na to moramo gledati bez iluzija. Rusija je spremna i više puta je predlagala svoje usluge u istrazi mnogih zločina, uključujući, recimo, i pomoć britanskoj službi u slučaju Skripalj. Mi smo spremni za saradnju, ali se radi o tome da oni nisu, zato što oni žive po svojim, potpuno drugačijim principima, drugim standardima i drugim pristupima. I oni su apsolutno zavisni s tačke gledišta svoje političke angažovanosti“.
General ističe da je Rusija spremna na saradnju, razmenu informacija i pružanje pomoći drugim službama i podseća da je Rusija veoma ozbiljno pristupila problemu borbe protiv terorizma u Siriji, dok je drugo pitanje kako su Amerikanci tome pristupili.
