Ministarstvo pravde SAD objavilo je novu optužnicu protiv osnivača „Vikiliksa“ Džulijana Asanža, u kojoj se tereti za primanje i objavljivanje poverljivih informacija.
Mogućnost podizanja nove optužnice Sputnjik je već najavio, podseća Nikola Vrzić, urednik magazina „Pečat“ i voditelj Sputnjikove emisije „Novi Sputnjik poredak“.
Prethodna optužnica je, prema Vrzićevoj oceni, bila previše blaga, budući da je kazna zaprećena za to krivično delo pet godina zatvora. Ta se optužnica odnosila na Asanžov navodni pokušaj da sa bivšom analitičarkom američke Vojne obaveštajne službe Čelsi Mening hakuje šifru za pristup poverljivoj mreži američke Vlade.
Rečnik korišćen u optužnici koja je poslužila kao osnov za zahtev za Asanžovo izručenje u SAD, navodio je na zaključak da će protiv njega biti podneta mnogo ozbiljnija optužba, kaže Vrzić.
Te su se slutnje i ostvarile i sada Asanžu preti kazna od 100 godina zatvora.
„To je očekivan, ali strašan udarac, ne samo za ’Vikiliks‘ i za Asanža lično, već je ovo ozbiljno upozorenje i za sve novinare koji se bave istraživačkim novinarstvom u SAD, jer se pokazuje da svi oni mogu da, samo zato što se bave svojim poslom, dođu pod ovako strašan i nezabeležen udar zakona. Ovo je zapravo bezakonje i nasilje američke države koja želi da se osveti Asanžu zbog svih tajni koje je on otkrio o njihovom delovanju širom sveta, ali je, kažem, i upozorenje za sve ostale koji bi se eventualno usudili da krenu njegovim stopama“, komentariše Vrzić.
Činjenica da se protiv novinara u Americi koristi zakon o špijunaži je krupan presedan, smatra kolumnistkinja magazina „Nedeljnik“ Ljiljana Smajlović.
Ona podseća na tekovine Prvog amandmana na američki Ustav, koji je do sada bio garancija slobode novinarskog rada i slobode govora u Americi. Optužnicu Smajlovićeva smatra, kako kaže, opasnim razvojem događaja, koji preti ne samo Asanžu, već i svim novinarima koji se bave kritičkim razmatranjem američke uloge u svetu.
„Amerika je zemlja Prvog amandmana. Ovo smatram nasrtajem na Prvi amandman, odnosno bušenjem rupa u tom amandmanu. To je ozbiljna pretnja, pre svega, novinarstvu u Americi, ali s obzirom da su Amerikanci sa amandmanom o slobodi govora uspostavili dosta visoke standarde kada je sloboda novinarstva u pitanju, pretpostavljam da će, ako opstane ova optužnica protiv Asanža, ovo predstavljati opasnost i za novinare u Americi, a onda, postepeno i za narušavanje standarda slobode govora i u ostatku sveta, pa i u Evropi“, kaže Smajlovićeva.
U novoj optužnici se navodi da se Asanž udružio sa Meningovom da dobije i objavi tajne dokumente nacionalne odbrane, uključujući i telegrame Stejt departmenta i izveštaje o ratovima u Iraku i Avganistanu. Kako se navodi, njegova dela „rizikovala su da nanesu ozbiljne štete“ Sjedinjenim Državama.
Obelodanjivanje dokumenata dovelo je do senzacije kakve nije bilo od 1971, kada je „Njujork tajms“ objavio takozvane Pentagonske dokumente, u kojima se pokazuje da je administracija predsednika Lindona Džonsona sistematski lagala ne samo javnost, već i Kongres SAD o Vijetnamskom ratu.
Dokumenta je novinarima dostavio analitičar RAND korporacije Daniel Elsberg, koji je, poput Asanža i Meningove, optužen za zaveru, špijunažu i krađu državne imovine.
Međutim, Elsberg je oslobođen optužbi nakon otkrivanja još jednog skandala godinu dana kasnije — afere „Votergejt“, jer se pokazalo da je administracija predsednika Ričarda Niksona radila na njegovoj diskreditaciji.
