Istraživanje proučava „nenasilne skupe opcije“ koje bi Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici mogli da primene kako bi oslabili rusku privredu, vojsku i vladine strukture, a sproveo ga je Centar za istraživanje i razvoj (RAND) koji finansira američka vojska.
Dok američki zvaničnici i mejnstrim mediji konstantno brinu o nejasnim i neproverenim tvrdnjama o „mešanju“ i „uplitanju“ Rusije i njenim naporima da se „poseje razdor“ u američkom društvu, RAND-ov izveštaj otvoreno govori o besramnoj zaveri da se stvore društveno nezadovoljstvo i društvene podele u Rusiji.
U izveštaju se navodi da Rusija pati od „duboko ukorenjene“, ali „preterane“ strepnje o mogućnosti „da Zapad inicira promenu režima“. Očigledno da autori nisu prepoznali ironiju nazivanja tih zabrinutosti „preteranim“ u dokumentu posvećenom opisivanju specifičnih načina da se upravo to uradi.
Štaviše, u dokumentu se dalje navodi da bi Sjedinjene Američke Države mogle da „stvore percepciju“ da ruska vlada „ne teži javnim interesima“ i mogle bi da „ohrabre unutrašnje proteste“ koji bi mogli da ometaju vladu i učine je „manje sposobnom ili sklonom da ugrozi interese Zapada u inostranstvu“. Međutim, ova strategija verovatno ne bi funkcionisala, priznaje se u dokumentu.
Izdat ubrzo nakon dvogodišnje histerije zbog navodnog mešanja Rusije, dokument daje uznemirujući uvid u ideologiju američke izuzetnosti po principu „radite kako kažemo, a ne kao što radimo“ — i naravno, nije bilo medijske pompe kako bi se naglasilo mešanje Vašingtona ili pokazalo očigledno licemerje.
U ekonomskoj oblasti ovaj izveštaj sugeriše da bi mere poput širenja američke energetske proizvodnje i nametanja strožih trgovinskih i finansijskih sankcija pomogle „opterećivanju“ i „degradaciji“ ruske ekonomije.
Istraživanje navodi da bi jedna posebno makijavelistička ideja bila da Sjedinjene Američke Države pronađu načine da podstaknu „kvalifikovane“ i „dobro obrazovane“ mlade Ruse da emigriraju. Takav plan bi imao „manje troškova ili rizika“ i pomogao bi Sjedinjenim Američkim Državama, dok bi oštetio Rusiju. Nažalost, negativni efekti za Rusiju mogli bi se osetiti tek nakon veoma dugog vremena, dodaje se u izveštaju.
Geopolitički, izveštaj predlaže da bi Vašington mogao da razmotri pružanje „smrtonosnije pomoći“ Ukrajini, ali priznaje da bi ova opcija mogla da dovede do „mnogo šireg sukoba“. Povećanje američke podrške sirijskim pobunjenicima je još jedna mogućnost, ali to bi moglo da rezultira sličnim neugodnim ishodima, uključujući narušavanje napora u borbi protiv islamskog terorizma, priznaje se u izveštaju.
Sjedinjene Američke Države bi takođe mogle da pokušaju da smanje ruski uticaj u Srednjoj Aziji, promovišu ustanke u njenim susednim državama i „preokrenu Pridnjestrovlje“ i proteraju ruske trupe iz ovog nepriznatog, uglavnom ruskog govornog područja koje se odvojilo od Moldavije nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine. Međutim, autori se slažu u činjenici da bi većina ovih opcija bila teško izvodljiva, mogla bi se pokazati skupom za Sjedinjene Američke Države, a možda čak i ne bi imala željeni efekat.
U vojnom smislu, Sjedinjene Američke Države bi mogle ponovo da postave svoje bombardere „u blizini ključnih ruskih strateških ciljeva“, kako bi „povećale zabrinutost Rusije“. Vašington bi takođe mogao da „postavi dodatno taktičko nuklearno oružje“ u Evropu i Aziju (takođe da bi „povećao zebnje“ u Rusiji) i prisili Moskvu da poveća ulaganja u svoju vazdušnu odbranu. Razvoj novih „dalekometnih bombardera“ i „svemirskog oružja“ takođe bi zabrinjavao Moskvu, ali ovde Sjedinjene Američke Države rizikuju da budu „uvučene u trku u naoružanju“ koja bi mogla da ima suprotan efekat, upozorava se u izveštaju.
Što se tiče mora, Sjedinjene Američke Države bi mogle da povećaju svoje prisustvo u „operativnim oblastima“ Rusije, uključujući i Crno more (iako bi bilo „opasnije“ za Vašington da u ovom regionu operiše tokom sukoba).
Na kraju, dokument predstavlja projekciju, spisak provokacija koje bi Vašington mogao da izvrši protiv Moskve, istovremeno tvrdeći da su to samo odbrambeni odgovori na navodnu rusku agresiju i javno odbacivanje zabrinutosti Rusije kao puke „paranoje“.
