Britanski „Tajms“ objavio je da se očekuje da će britanska premijerka Tereza Mej sutra objaviti da podnosi ostavku.
U prvom slučaju, poslanici bi proglasili novog lidera stranke koji bi postao i predsednik Vlade, objašnjava Ljepojević i podseća da je na taj način i Tereza Mej 2016. godine postala premijerka.
Kad je reč o drugoj mogućnosti koja je predviđena statutom partije, a samim tim i zakonom, u unutarpartijskoj kampanji napravila bi se selekcija kandidata i onaj ko bi pobedio na glasanju postao bi i premijer. To bi, otprilike, trajalo dva do tri meseca, a s obzirom na to da dolazi vreme godišnjih odmora, moglo bi potrajati i duže, kaže naš sagovornik.
Što se tiče same ostavke Tereze Mej, ona ne samo da je očekivana nego su je tražili i članovi partije i većine poslanika torijevaca.
„U prevodu, njena ostavka je potpuno izvesna, ali je pitanje kada. Danas su izbori za Evropski parlament gde se očekuje novi poraz Konzervativne partije, posle poraza na lokalnim izborima početkom maja i realno je da ona vrlo brzo podnese ostavku. Ali šta će dalje biti, koja će se od tih mogućnosti iskoristiti, to je zaista neizvesno“, kaže Ljepojević.
U međuvremenu, ako Mejova podnese ostavku a ne bude izabran novi lider partije, tada će Vlada biti u nekakvom tehničkom sastavu sa nekim vršiocem dužnosti predsednika Vlade.
Šta će to značiti za najvažnije političko pitanje u Velikoj Britaniji — izlazak iz Evropske unije, zasad je neizvesno, ali postoji i velika mogućnost da ostavka Mejove dovede i do vanrednih parlamentarnih izbora koji bi se održali početkom oktobra.
Kad je reč o nedavnoj najavi Mejove da bi se početkom juna Parlament mogao izjašnjavati o novom referendumu o članstvu Britanije u EU, Ljepojević kaže da je to bio deo plana da se Konzervativna i Laburistička partija dogovore o načinu izlaska iz EU, pa je tu „ponuđena jedna šargarepa, kao što je taj drugi referendum“. Međutim, taj drugi referendum je pogrešno predstavljen u medijima.
„Taj drugi referendum bi trebalo da bude o dogovorenom planu, a ne da se ponovo dovodi u pitanje ’bregzit‘. Prema tome, to je bio jedan manje-više politički trik Tereze Mej da kupi vreme, pošto pregovori sa Laburističkom partijom očigledno nisu nigde doveli, a njena ambicija da parlament po četvrti put glasa o njenom planu koji je već tri puta odbijen je potpuno nerealna, pošto je već rečeno da to nema šanse da prođe“, kaže sagovornik Sputnjika.
Drugim rečima, jedna duboka politička kriza u Velikoj Britaniji izazvana referendumom o izlasku iz EU se nastavlja i teško je predvideti kako će se iz toga izaći, a najavljena ostavka Tereze Mej bila bi samo prvi korak i pokušaj izlaska iz tog ćorsokaka, naglašava Ljepojević.
Eventualna ostavka britanske premijerke mogla bi uticati na dve zaraćene struje unutar torijevaca — jedne koja se zalaže za izlazak iz EU bez obzira na dogovor, i druge, koja je za nekakav dogovor ili čak ostanak u EU — ali pitanje je koja će pobediti u izboru za novog lidera stranke.
Međutim, sasvim je jasno i sigurno je da ni jedna ni druga partija ne mogu da rizikuju da ignorišu taj referendum od koga su prošle već tri godine.
„To je potpuni kolaps političke scene. Sigurno je, ko god bude došao na čelo Konzervativne partije ili, ko god osvoji vlast posle eventualnih parlamentarnih izbora, jednostavno neće imati taj kapacitet da ignoriše taj referendum. A kako će izaći Velika Britanija, to je zaista, u političkom smislu, vrlo teško reći“, zaključio je Ljepojević.