Taj rat je trajao 78 dana i hranio se medijskim lažima, s ciljem usklađivanja mnjenja zapadnog stanovništva sa stavom vlasti glavnih država, navodi francuski „Mond diplomatik“, a prenosi „Nedeljnik“.
Srbi su počinili „genocid“, „igrali su fudbal sa odsečenim glavama, otkinutim sa leševa, kidali su fetuse iz trudnica i pekli ih“, rekao je nemački ministar odbrane, socijaldemokrata Rudolf Šarping, čije komentare su mediji ponavljali. Ubili su „između 100.000 i 500.000 osoba“ (TF1, 20. april 1999), kremirali su svoje žrtve „u pećima, sličnima koje su se koristile u Aušvicu“, „Dejli Miror“, 7. jul.
Naslovnica za naslovnicom, te lažne informacije će biti pocepane u paramparčad — posebno istraživanjem američkog novinara Danijela Perla („Volstrit džurnal“, 31. decembar 1999). Baš kao što se i jedna od najsenzacionalnijih manipulacija s kraja 20. veka izduvala: plan „Potkova“ (potkovica), dokument koji je trebalo da dokaže kako su Srbi programirali „etničko čišćenje Kosova“. Njegova difuzija u Nemačkoj aprila 1999. godine poslužila je kao izgovor za intenziviranje bombardovanja. Daleko od toga da su korisnici interneta paranoični, glavni dezinformatori su bile zapadnjačke vlade, NATO, kao i najugledniji mediji.
Među njima je i „Mond“, čije je uredničko zauzimanje pozicija tada bilo referenca za ostatak francuske medijske galaksije. Njegovo uredništvo, kojim je rukovodio Edvi Plenel, priznaje da je „izabralo da stane na stranu intervencije“. Na prvoj strani izdanja od 8. aprila 1999. članak Danijela Vernea najavljuje „da su planom ’Potkova‘ planirane deportacije sa Kosova“. Novinar preuzima informacije koje je dan pre toga otkrio ministar spoljnih poslova Joška Fišer. Taj „plan vlasti iz Beograda, koji detaljno opisuje politiku etničkog čišćenja koje se primenjuje na Kosovu (…) i koji nosi naziv ’Potkova‘, bez sumnje simbolizuje gaženje albanskog stanovništva“, piše Verne, prema kojem stvar izgleda da „ostavlja malo mesta sumnji“.
Dva dana kasnije, dnevne novine su ponovile preko cele naslovnice „kako je (Slobodan) Milošević pripremio etničko čišćenje“. „Srpski plan ’Potkova‘ planira prinudni egzodus Kosovara od oktobra 1998. godine. Nastavio je da ga primenjuje u vreme pregovora u Rambujeu“. „Mond“ evocira „dokument srpskog vojnog izvora“ i ponovno se poziva na tvrdnje nemačkih zvaničnika, do tačke reprodukovanja celovitih sažetaka — koji bi se danas nazvali „elementima jezika“ — koje je novinarima i novinarkama distribuirao generalni inspektor nemačke vojske.
Berlin je tako nastojao da pred prilično pacifističkim mnjenjem opravda prvi rat koji je Bundesver vodio od 1945. godine, povrh toga protiv zemlje koju je pedeset godina ranije okupirao Vermaht.
Međutim, taj plan je krivotvoren: nije ga donela srpska vlast, već je fabrikovan od elemenata koje je prikupila bugarska tajna služba, a zatim prenesen u Nemačku od zemlje koja je tada gorljivo želela da uđe u NATO. Prevaru je 10. januara 2000. godine otkrio nedeljnik „Špigl“, što je dvanaest godina kasnije potvrdio bivši bugarski ministar spoljnih poslova. Dokument je naknadno trebalo da podstakne još više sumnje, jer se potkovica na srpskom kaže potkovica, a ne potkova, kako je 15. aprila 1999. godine naveo nemački poslanik Gregor Gisi u Bundestagu.
Marta 2000. godine, nemački brigadni general Hanc Lokai je izrazio „sumnje u postojanje takvog dokumenta“. Njegova istraga je prinudila Šarpinga da prizna kako nema kopiju izvornog „plana“. Istovremeno, portparol Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju opisao je elemente takozvanog plana kao „malo verovatan materijal“ („Hamburger abendblat“, 24. mart 2000), a tužiteljka Karla del Ponte neće ga ni pomenuti u optužnici protiv Miloševića ni 1999, ni 2001. godine.
Nedeljnik/B92
