„Jedino tako se mogu stvoriti uslovi za dalji napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, ali i istorijsko pomirenje srpskog i albanskog naroda na čemu Srbija predano radi i nastaviće da radi i ubuduće“, piše u izveštaju Kancelarije Vlade Srbije za KiM koji će biti predstavljen na sednici Parlamenta u ponedeljak, a na kojoj će učestvovati predsednik Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić i direktor Kancelarije Marko Đurić.
Na početku izveštaja se konstatuje da je Vlada Srbije 2013. godine zatražila i od Narodne skupštine dobila odobrenje za otpočinjanje političkog dijaloga sa privremenim institucijama u Prištini.
Odobrenje za vođenje političkog dijaloga usvojeno je u dokumentu pod nazivom „Rezolucija o osnovnim principima za političke razgovore sa privremenim institucijama samouprave na KiM“, koji je u januaru 2013. godine odredio „crvene linije“ Srbije i koji je tokom dijaloga predstavljao pravni osnov i okvir delovanja izvršne vlasti u procesu.
Ističe se da su Srbi na KiM prvim sporazumom dobili mogućnost da na severu pokrajine organizuju organe lokalne vlasti, a kritike da je Srbija tim sporazumom pristala na ukidanje sopstvenih institucija lokalne samouprave, naglašava se u izveštaju, proizvoljne su.
Izveštaj o Kosovu u Metohiji #kosovo https://t.co/WBsVvWTtBE
— gordana comic (@gordanacom) 23. maj 2019.
„Srbi su dobili pravo na formiranje ZSO kao dodatnog mehanizma institucionalne zaštite njihovih prava u Pokrajini“, stoji u izveštaju.
U dokumentu je izvučeno nekoliko glavnih zaključaka u vezi sa politikom Srbije, a prvi je da je Beograd odabirom mirovnog principa za aktivno i posvećeno angažovanje u pregovorima napravio „svojevrsno strateško iznenađenje“.
Taj zaključak, kako se navodi, potvrđuje činjenica da su privremene institucije u Prištini od 2013. godine pokušavale da izbegnu ispunjenje svojih obaveza iz dijaloga, da napuste taj proces i/ili da primoraju Srbiju da učini to isto.
Ocenjuje se da taj podatak jasno svedoči da pregovarački proces i primena dogovora u osnovi nisu u interesu Prištine i da upravo zato ona nastoji da ih u potpunosti uruši.
Navodi se da je politički dijalog u svakom smislu radio za interese srpske strane, koja je u periodu pregovora uspela da sačuva mir na prostoru Pokrajine i šire, te da u tom periodu nije bilo ozbiljnijih bezbednosnih kriza.
Takođe se konstatuje da je odvijanje dijaloga bilo korisno za sve strane i da se jedino tim putem mogu osigurati trajni mir i stabilnost kao vrhunske vrednosti.
Još jedan zaključak se odnosi na to da je angažovanje Srbije u političkom dijalogu očigledno uspelo da delimično amortizuje beskompromisan stav podržavalaca tzv. nezavisnosti Kosova.
„Imajući u vidu da oni sve češće zvanično zahtevaju da se pregovorima iznađe sveobuhvatno trajno rešenje za KiM, jasno je da više ne smatraju da je to završena stvar“, ističe se u izveštaju.
Među zaključcima je i taj da je Srbija u osnovi uspela da u potpunosti zaštiti svoje interese u Pokrajini i u kontekstu evropskih integracija, bez davanja suštinskih ustupaka.
Uprkos kritikama u vezi sa navodnom predajom srpskih institucija na severu KiM, na tom prostoru, kako se navodi, Srbi trenutno dominiraju svim političkim, policijskim i pravosudnim institucijama.
Bilo je ukupno 188 sastanaka, od kojih 24 na visokom političkom nivou, te 45 sporazuma koji su doneli dobiti za srpsku stranu na KiM.
Među koristima za srpsku stranu navodi se Sporazum o mostu, čime je međunarodno priznata i uvažena zabrinutost Srba u Kosovskoj Mitrovici za bezbednost.
Takođe, međunarodni faktor je prihvatanjem sporazuma iz dijaloga priznao da u okviru pravnog sistema privremenih institucija u Prištini postoji potreba za dodatnom zaštitom političkih, verskih i drugih prava Srba na KiM, u obimu koji je znatno širi od okvira koje formalno pružaju zakoni koji su trenutno na snazi u Prištini.
Kroz postizanje sporazuma o slobodi kretanja i brojnim drugim sporazumima, obezbeđena je zaštita principa statusne neutralnosti kada je u pitanju predstavljanje Prištine u regionalnim organizacijama, kao i korišćenje brojnih službenih ličnih i putnih dokumenata, stoji u izveštaju.
Ističe se i da je setom sporazuma o pravosuđu obezbeđena puna pravna sigurnost Srba, te da je, između ostalog, došlo do širenja robne razmene, usled čega je Beograd do uvođenja nezakonitih taksi ostvario korist od više milijardi evra.
Kao jedna od dobiti, navodi se i da je izvršena zaštita privatne imovine Srba i SPC.
Sednica, na kojoj će izveštaj o KiM biti jedina tačka dnevnog reda, zakazana je za ponedeljak, 27. maj.
