Za ljude iz našeg regiona Luif je zanimljiv, jer je, između ostalog, služio i u mirovnim misijama u Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji. Bio je i komandant misije Eufora u BiH, dok je na KiM bio zamenik komandanta misije.
Radi se o iskusnom generalu, tvrdi Stefan Surlić sa beogradskog Fakulteta političkih nauka. Razlog zbog koga je baš Luif izabran za kandidata za ministra odbrane, naš sagovornik vidi u nameri kancelara Kurca da njegova Vlada preživi do septembra, što je malo verovatno, s obzirom da je otvoreno pitanje kako će se završiti glasanje o poverenju Vladi u Parlamentu, koje je zakazano za dan nakon evropskih izbora.
Ako preživi, Kurc će predsedavati manjinskom Vladom, ali Austrija sa manjinskim vladama nije imala iskustva posle Drugog svetskog rata, navodi Surlić:
„On želi da upravo postavljenjem stručnih ljudi, kako ih naziva, zameni pozicije ministara iz FPO i zato predlaže osobe koja su u svom domenu od neosporne stručnosti, tako da je i predlog za Luifovo postavljenje na tragu te osnovne namere da se postave ljudi gde u javnosti neće biti nikakve sumnje da je reč o stručnjacima koji znaju posao“, kaže Surlić.
Osim Luifa za ministra odbrane, u prelaznoj Vladi trebalo bi da se nađu i bivši predsednik Višeg suda Ekart Rac na mestu ministra unutrašnjih poslova, Valter Peltner kao šef socijalnog resora i šefica kontrole leta kompanije „Austro kontrol“ Valeri Hakl na čelu Ministarstva infrastrukture i saobraćaj.
Pitanje koje se postavlja je otkud general u vlasti kad Austrija uživa u statusu neutralnosti, a unutar EU je praksa da se funkcije civilnog i vojnog nadzora nad odbranom razdvoje, dodaje on. Globalno posmatrano, to nije izuzetak, pa Surlić navodi primere SAD i Rusije, gde mesta ministra odbrane popunjavaju ljudi sa činovima.
Ključno pitanje koje se postavlja pred Sebastijanom Kurcom je kako da obezbedi podršku za izbore u septembru.
„Mislim da se postavljenjem tih ljudi, uključujući i vojno lice za ministra odbrane, Sebastijan Kurc obratio glasačima FPO, želeći da pokaže kako i dalje ima jednu snažnu nacionalnu pozadinu za svoju politiku i kako jedan iskusni general, ukoliko se nađe na poziciji ministra odbrane, dobro obavlja svoju dužnost. Na taj način Kurc šalje poruku da i dalje nastavlja sa do sada zauzetim kursom“, kaže Surlić.
Zbog Kurcovog predloga da Luif postane ministar odbrane negodovao je austrijski Savez oružanih snaga otvorenim pismom predsedniku Austrije Aleksanderu Van der Belenu.
„Savez oružanih snaga oštro se protivi tom predlogu. Razmeštanje osobe podređene načelniku Generalštaba na dužnost novog ministra odbrane može da bude neshvatljivo osoblju“, piše u njihovom pismu.
Pripadnici Saveza dodaju da bi pogodnija ličnost za ministra odbrane bio neki penzionisani general, jer se i u prošlosti pokazalo da neko takav može odgovorno da upravlja Ministarstvom odbrane.
Johan Luif rođen je 12. jula 1959. godine u Burgenlandu. Od septembra 2017. bio je načelnik Direkcije Generalštaba u Federalnom ministarstvu odbrane, a od avgusta 2018. godine zamenik načelnika Generalštaba. Završio je Vojnu akademiju i kurs na Nacionalnoj akademiji odbrane u Beču 1991. godine.
Tokom 2011. i 2012. godine bio je zamenik komandanta Kfora na Kosovu, a od 2014. do 2016. komandant Eufora u Bosni i Hercegovini.
Nakon povratka iz Bosne, vodio je Odeljenje za planiranje misija u tadašnjem Federalnom ministarstvu odbrane i sporta. Oženjen je i ima dvoje dece.
Svojevremeno je izjavio kako je stanje na Kosovu mnogo jednostavnije nego u BiH. Rekao je kako je očekivao da će misija u BiH da bude lagana i ispunjena diskusijama o izborima i finansijama, ali da se to nije dogodilo.
