Odmah nakon telefonskog razgovora Vladimira Putina, Angele Merkel i Emanuela Makrona iz Kremlja je stiglo saopštenje:
„Imajući u vidu zaključke poslednjeg zasedanja Komiteta ministara Saveta Evrope u Helsinkiju, koje je održano 17. maja, tokom sastanka data je podrška principijelnoj liniji uspostavljanja u punom obimu prava ruske delegacije u tom evropskom telu.“
Time kao da je stavljena tačka na sve napore Ukrajine da se na bilo koji način produži zabrana pristupa Rusiji evropskim organima. Ali…
Postavlja se pitanje, da li je reč o svojevrsnom političkom zaokretu, odnosno pobedi ideje da je bez stava Rusije evropska, ali i svetska politička scena, donekle osakaćena ili je pak po sredi nešto drugo? Analitičari su saglasni – jedna stvar je sigurna, a to je da Rusija bez punog članstva neće nastaviti da uplaćuje članarinu, a PS SE bez tih sredstava neće moći da održi njen pun kapacitet birokratskog aparata.
Zamenik direktora Nacionalnog instituta za razvoj savremene ideologije Igor Šatrov za Sputnjik objašnjava da je pred PS SE sada ozbiljan izbor. Naravno da postoji čitav niz zemalja koje misle da antiruska politika vodi u ćorsokak, te da je sa Moskvom neophodno sarađivati na svim nivoima, pa i u PS SE, kako bi se pronašli izlazi iz komplikovanih situacija. Međutim, postoje i druge zemlje, poput Ukrajine, koje prete napuštanjem te organizacije u slučaju da se Rusiji vrate sva prava, kaže on.
„Stoga je izbor komplikovan i teško je unapred predvideti da li će Rusiji prava u tom evropskom telu biti vraćena u potpunosti ili samo delimično. Pored toga, svetska spoljna politika je toliko dinamična, stalno se pojavljuju novi faktori i razlozi za uvođenje novih antiruskih sankcija“, ističe.
Šatrov takođe smatra da Rusija nipošto neće pristati na delimično vraćanje prava u PS SE, jer to nije samo borba za njena prava, već za opštu pravdu:
„Rusija se zalaže da se u povelju te institucije unese klauzula da se više nikada ne događaju ovakve stvari, da se više ni sa jednom zemljom ne postupa kao što su postupili sa Rusijom, da nikome ne uskraćuju pravo glasa, već da svi glasovi budu ravnopravni kako bi zemlje uvek mogle da se zauzmu za prave vrednosti. Sve članice bi trebalo da imaju pravo da iznose svoje stavove jer u suprotnom – šta će nam takva organizacija.“
Šatrov tvrdi i da je Evropa inicirala rešavanje tog pitanja iz čistog koristoljublja, jer će bez ruske članarine PS SE biti primorana da smanji svoj birokratski aparat. Upravo bi taj argument mogao da odigra bitnu ulogu u vraćanju statusa ruskoj delegaciji, jer ako Rusija nastavi ne plaća svoju članarinu, prema pravilima PS SE ona će biti u potpunosti isključena iz organizacije.
„E to će već zaista biti ćorsokak“, dodaje naš sagovornik.
Politikolog Mihail Smoljin je nešto pesimističnijeg mišljenja, te tvrdi da, uprkos ovim najavama, ruskoj delegaciji ipak neće u potpunosti biti vraćena sva prava, jer sve dok se iz korena ne promeni odnos prema Rusiji i ne obustavi proces uvođenja sankcija protiv Krima, situacija u vezi sa povratkom Rusije u evropska tela neće biti rešena do kraja.
On ukazuje da je finansijska komponenta u rešavanju tog pitanja presudna, jer je najveći problem u tome što postoji određeni vremenski cajtnot – Rusija je prestala da plaća članarinu od trenutka kada su joj prava uskraćena, što je skoro pre dve godine, a ukoliko prođu pune dve godine, PS SE će biti primorana da u potpunosti isključi Rusiju.
Upitan šta će biti sa glasovima onih koji smatraju da će bez Rusije evropska, ali i svetska politika izgubiti mnogo na značaju, Smoljin kaže da izlazak Rusije iz međunarodnih institucija, iako svakako umanjuje težinu svih odluka koje ta tela donesu, nažalost ni na koji način nije sprečen odlukama svih tih organizacija i ličnosti koje se zapravo zalažu za ravnopravno učešće Moskve.
Ti pojedinačni glasovi koji govore da je neophodno da Rusija ostane sastavni deo tih organizacija, kako pojašnjava, jednostavno nisu dovoljni, te ih PS SE ne uzima u obzir. On dodaje i da je Rusija svima jasno dala do znanja da nipošto neće prihvatiti da se u PS SE vrati samo da bi u njoj bila, jer sedeti na stolicama bez ikakvog prava glasa Moskvi nimalo ne odgovara.
Podsetimo, ruskoj delegaciji u PS SE ukinuto je pravo glasa u junu 2017. zbog dešavanja u Ukrajini 2014. godine i zbog ulaska Krima u sastav Ruske Federacije. Nakon oduzimanja prava glasa, Moskva je obustavila plaćanje članarine toj evropskoj instituciji. Prema procenama, Rusija je dužna PS SE oko 60 miliona evra.
