Predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi, koji je i bio na čelu albanske delegacije tokom posete Vašingtonu, za Sputnjik kaže da su o svom „problemu“ imali prilike da razgovaraju sa visokim predstavnicima američke administracije koji su zaduženi za Balkan.
„Bili smo u Stejt departmentu, Kongresu i Senatu, izložili smo naše probleme i tražili da u nastavku dijaloga između Prištine i Beograda tema bude i ’Preševska dolina‘, s obzirom da smatramo da bez rešavanja i ovog pitanja taj sporazum ne bi bio kompletan. Takođe ni bezbednost Zapadnog Balkana, bez rešenja našeg pitanja, ne bi bila kompletna“, navodi on.
On je podsetio da je Priština usvojila platformu na osnovu koje traže reciprocitet, odnosno da Albanci na jugu Srbije imaju ista prava koja imaju Srbi na Kosovu. Na pitanja koja to prava Srbi uživaju na Kosovu, a ne i Albanci na jugu Srbije, naš sagovornik odgovara da je to „pravo Srba da participiraju u radu policije, pravosuđa, vlade i svih drugih institucija“.
Kamberi je ponovio da oni žele da budu deo pregovora, ali da ne zna da li će do toga doći, jer to zavisi od stava Kosova i Srbije i toga „da li će doći do razmene teritorija“. On priznaje da o tome nema konsenzusa na Kosovu, ali napominje i da je u Beogradu stav po tom pitanju nejasan. Na pitanje da li u Americi imaju odgovor na to, naš sagovornik kratko kaže:
„Oni su prikupili sve potrebne podatke i sada očekujemo njihovu reakciju.“
Politikolog dr Jelena Vukoičić veruje da je cela ta akcija sa juga samo još jedan pritisak na Srbiju i da od te priče nema ništa.
„Naravno da bi oni hteli jedan takav scenario, jer imaju neograničene ambicije prema svim teritorijama, koje prema njihovom mišljenju uključuju ’veliku Albaniju‘. Međutim, mislim da albanski političari imaju svest o tome da nemaju podršku onih koji su im omogućili ’državu Kosovo‘, da sada formiraju za njih idealnu teritoriju nekakve nove ’superdržave‘. Ovo su samo sinhronizovani pritisci na Srbiju da se odrekne Kosova i Metohije“, objašnjava ona.
Vukoičićeva napominje i da je to pokušaj predstavljanja nekog novog scenarija Srbiji, koji znači dalje komadanje njene teritorije. Naša sagovornica je uverena da Albanci za to nemaju podršku ni u Americi, ni u EU.
„Jer šta bi to značilo? Da se Albancima daje zeleno svetlo da komadaju balkanske države. Svi znamo da oni to ne mogu da urade sami, jer nemaju ni snagu ni mehanizam. Ne bi dobili ni Kosovo da nije bilo NATO bombardovanja. A zaista ne verujem da bi NATO za ’veliku Albaniju‘ krenuo u rat protiv Srbije, Grčke, Crne Gore. To je ipak naučna fantastika! Međutim, uverena sam da im za ovu retoriku podršku daju neki delovi američke administracije, kako bi se Srbija sa svih strana što više pritisnula“, naglašava Vukoičićeva.
I takozvani predsednik Kosova Hašim Tači ponovio je da i dalje insistira na tome da se „Preševska dolina“ pridruži Kosovu, jer smatra da je to legitiman potez koji ispravlja „istorijske nepravde“.
Podsećanja radi, albanski odbornici iz Bujanovca, Preševa i Medveđe, njih 66, usvojili su na svečanoj sednici održanoj u Preševu, povodom 20. godišnjice od sprovođenja nelegalnog referenduma o pripajanju Kosovu, političku deklaraciju u kojoj od državnih organa Srbije, Kosova, ali i međunarodne zajednice traže da reše „ogromne i nagomilane probleme Albanaca u ’Preševskoj dolini‘ u okviru pregovora Beograda i Prištine.
