„Žalosno je što su zapadni članovi Saveta bezbednost iz političkih razloga blokirali održavanje sednice, odbijajući da daju odgovarajuću procenu postupaka vlasti u Kijevu i još jednom pokazali dvostruke standarde prilikom razmatranja stanja u ovoj zemlji“, navodi se u komentaru Ministarstva.
Ministarstvo ističe da je jezičko pitanje u Ukrajini iskorišćeno kao sredstvo u borbi za vlast neprincipijelnih političara.
U saopštenju se ističe da je Porošenko potpisao zakon u svetlu izjava novoizabranog predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog o potrebi da se pažljivo analizira da li je dokument usklađen sa Ustavom i interesima svih građana zemlje. Dokument je usvojen tokom teške unutrašnje političke konfrontacije u Ukrajini: tokom vanrednog stanja i sa brojnim povredama procedure.
„Kijev se bojao da zakon o državnom jeziku pošalje na razmatranje Venecijanskoj komisiji Saveta Evrope, koja je ranije kritikovala zakon o obrazovanju i preporučila da se u njega unesu odgovarajuće izmene. Međutim, Ukrajina ih je izignorisala“, ističe Ministarstvo.
Ministarstvo spoljnih poslova takođe je navelo da će Moskva nastaviti pažljivo da prati razvoj situacije u vezi sa tim zakonom, čije će stupanje na snagu odložiti izglede za mirno rešavanje situacije u Donbasu i koji je prepun daljih komplikacija situacije na istoku Ukrajine.
„Očekujemo da će zapadni partneri i međunarodne organizacije za ljudska prava dati jasnu i principijelnu ocenu o aktivnostima Kijeva i iskoristiti svoj uticaj kako bi zaštitili prava nacionalnih manjina u Ukrajini“, dodaje se u komentaru.
Rusija je predložila da se 20. maja održi zasedanje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u vezi sa zakonom o obezbeđivanju funkcionisanja ukrajinskog jezika kao državnog koji je potpisao bivši predsednik Ukrajine Petro Porošenko. Tim zakonom se predviđa upotreba isključivo ukrajinskog jezika u skoro svim oblastima. Parlament je taj zakon usvojio u aprilu, a opozicija je predložila da se on ukine. Prema njenom mišljenju, prilikom razmatranja zakona prekršena je procedura za njegovo usvajanje, a sama odluka nije u skladu sa Ustavom. Međutim, Vrhovna rada je odbila da ukine zakon.