Kremlj je saopštio da predsednik Rusije Vladimir Putin neće čestitati novom ukrajinskom lideru inauguraciju, već prve uspehe u rešavanju sukoba u Donbasu i poboljšanju odnosa između Rusije i Ukrajine.
Zelenski, koji je stupio na dužnost predsednika Ukrajine 20. maja i na tom mestu smenio Petra Porošenka, rekao je da je njegov prioritet prekid vatre u Donbasu, a kao sledeći izazov on je naveo povratak kontrole nad Krimom i Donbasom. Odmah po stupanju na dužnost zatražio je od SAD i EU jačanje antiruskih sankcija i izjavio da računa i na jedinstvo EU u suprotstavljanju izgradnji „Severnog toka 2“.
Jedna od poslednjih izjava Zelenskog o tome da su SAD snažan partner Ukrajine, prvenstveno u prevazilaženju „ruske agresije“, u skladu je sa njegovom prozapadnom orijentacijom, ali i dalje ostaje pitanje da li će „nova“ politika Kijeva doneti nešto novo i u odnosima sa Rusijom.
Analitičari su saglasni u oceni da građani Ukrajine nezadovoljni stanjem u zemlji na predsedničkim izborima nisu glasali „za“ Zelenskog, nego „protiv“ Porošenka i ne očekuju velike promene u politici Kijeva prema Rusiji.
„Cela predizborna kampanja Zelenskog bila je suprotna politici koju je vodio Porošenko u sve tri pozicije: to su odnosi sa Rusijom, ekonomija i stavovi prema socijalno-ekonomskoj politici zemlje. Zelenski je tokom svoje kampanje govorio da će voditi politiku drugačiju od one koju je vodio Porošenko i da će ona biti usmerena na povratak međunarodnog autoriteta i ugleda Ukrajine i što je najvažnije, na podizanje socijalno-ekonomskog standarda života građana. Međutim, prve izjave, nažalost, još uvek ne pokazuju suštinske razlike od onoga što je Porošenko radio“, kaže za Sputnjik ruski politikolog Vladimir Olenčenko.
Na prvom mestu to se tiče odnosa sa Rusijom, dodaje ekspert. Prema njegovim rečima, promenili su se samo glumci, ali je predstava ostala ista.
„Teško je zamisliti normalan razvoj Ukrajine na putu politike otuđivanja od Rusije. I ovi pozivi za jačanje sankcija su neosnovani — mogu se izmisliti različiti razlozi kao izgovor za sankcije, ali Rusija za to nije dala nikakav povod. Stoga se, nažalost, ispostavlja da su se glumci promenili, a da je predstava ostala ista“, kaže Olenčenko.
Dok neki analitičari smatraju da Zelenski nije figura koja može nešto da promeni u međudržavnim odnosima, s obzirom da su tu presudni rusko-američki odnosi, drugi skreću pažnju na to da je on najavio informativni rat protiv Rusije i upozoravaju da bi u tome mogao biti uspešniji od Porošenka. To se objašnjava činjenicom da je Zelenski političar druge generacije, stilski drugačiji i ima tim kreativaca koji mogu da naprave zanimljiviji proizvod. To bi, kako se ocenjuje, mogao da bude ozbiljan izazov, kako unutarpolitički, tako i za Rusiju.
„Sam Putin je poručio da će gledati na dela Zelenskog, a ne na njegove reči. Isto tako je i novi predsednik Ukrajine rekao da je Putin njegov neprijatelj i nije ga pozvao na inauguraciju. Sve je veoma dosledno. Ali ne zaboravimo da političke odluke ne zavise samo od onoga što je bilo, već i od političkog konteksta, od okruženja i dešavanja koja se svakodnevno menjaju. Sutra se može sve promeniti, može se promeniti za mesec dana… Može se promeniti u tolikoj meri da će možda doći do sastanka između Putina i Zelenskog i to je sasvim normalno. Ne vidim ništa strašno što nas nisu pozvali na inauguraciju, što nismo otišli i nismo čestitali. Moskva mora da drži ruke slobodne“, kaže za Sputnjik analitičar Aleksandar Kazakov.
Kakav će biti pravi prostor za kompromis od strane Kijeva, videće se tek nakon izbora Vrhovne rade i formiranja vladine koalicije. Kompromis od strane Moskve je takođe moguć po nizu pitanja, ali nikako i na račun Donbasa i Krima.
