Kineske tarife su odgovor na agresivne akcije Vašingtona. Nakon trgovinskih pregovora između SAD i Kine, u kome nije ostvaren napredak, predsednik Donald Tramp je objavio povećanje tarifa na kineske proizvode u vrednosti od 200 milijardi dolara.
Peking je odmah odgovorio: „Od 1. juna uvodimo dodatne tarife za američke proizvode vredne 60.000 miliona dolara, uključujući i tarife na tečni gas.“
Kinesko tržište tečnog gasa je najveće i najbrže rastuće u svetu i zato je najpoželjnije za sve izvoznike goriva, uključujući i Ameriku.
Gubitak kineskog tržišta može osujetiti planove Amerikanaca za ekspanziju na tržištu u Evropi.
Prema „Ristad enerdži“ analitičarima, Rusija sada isporučuje gas u Evropu po prosečnoj ceni od pet dolara po kubnom metru. Na istom nivou je i cena isporuke kineskog gasa SAD.
Vašington se nadao da će kompenzovati isporuke paralelno sa Azijom, gde su cene gasa tradicionalno više od evropskih. Ali sada je, bez Kine, ekspanzija izvoza u Evropu za američku industriju gasa krajnje neprofitabilna.
Glavni pobednik novog kruga trgovinskog rata između Sjedinjenih Država i Kine mogla bi da bude Rusija, jer ruske kompanije imaju dobre mogućnosti da zauzmu mesto Amerikanaca na tržištu.
Puštanje u rad gasovoda „Snaga Sibira“, kapaciteta 38.000 miliona kubnih metara gasa godišnje, planirano je za 1. decembar. Sledeći korak je izgradnja još jednog gasovoda do Kine preko Altaja.
„Isporuka ruskog gasa u Kinu preko zapadne rute može postati najperspektivniji i najznačajniji koridor za prenos gasa“, rekao je Aleksej Miler, direktor „Gasproma“, krajem aprila.
Kina nastavlja da stalno povećava potrošnju gasa — sa 15 odsto u 2017. povećana je na 18 odsto u 2018. godini.
Po prvi put ona je na vrhu liste najvećih uvoznika prirodnog gasa u svetu.
„Potražnja za prirodnim gasom u Kini nastaviće da raste i spremni smo da vam obezbedimo pouzdane zalihe na duži rok“, rekao je Miler.
