Istraživanje kojim je obuhvaćeno devet evropskih zemalja, a koje je nedavno predstavljeno na međunarodnoj konferenciji u Berlinu, pokazalo je da je više od polovine Evropljana (55 odsto) doživelo hroničnu iscrpljenost na poslu ili bilo blizu tome ili da iz ličnog iskustva zna koji su simptomi te „bolesti“.
Sindrom izgaranja na poslu najviše pogađa Ruse (72 odsto), Srbe (66 odsto) i Poljake (62 odsto), dok se manje od polovine ispitanika u Španiji, Italiji i Nemačkoj (49 osto), kao i u Francuskoj (44 odsto), suočilo sa hroničnom iscrpljenošću na poslu.
Onih koji u potpunosti isključuju mogućnost da će „izgoreti“ na radnom mestu je u Italiji (3 odsto), Španiji (3 odsto), Rusiji (4 odsto), Poljskoj (5 odsto) i Srbiji (5 odsto).
Porast broja zaposlenih koji osećaju hroničnu iscrpljenost na poslu kao ozbiljan alarm doživljava gotovo 70 odsto Evropljana, najviše u Srbiji (78 odsto), Nemačkoj (77 odsto) i Francuskoj (75 odsto).
Da ovakav trend pokazuje da nešto nije u redu sa današnjim poslovnim okruženjem uvereno je više od polovine Srba (57 odsto) i Francuza (54 odsto) i blizu polovine Nemaca (49 odsto).
Prema istraživanju, više od četvrtine Evropljana (27 odsto) smatra da je sve veći broj slučajeva hronične iscrpljenosti na poslu posledica nedostatka edukacije i prevencije tog medicinskog sindroma.
Velika većina Evropljana (92 odsto) ne zna tačnu medicinsku definiciju sindroma izgaranja na poslu, a svega 8 odsto ispitanika je prepoznalo da su umor, nedostatak motivacije i nesanica ključni simptomi, a najveći procenat tačnih odgovora dali su Španci (13 odsto), Nemci (11 odsto) i Srbi (10 odsto).
Istraživanje je pokazalo i da većina ispitanika smatra da je dužnost poslodavca da sprovodi mere za očuvanje zdravlja zaposlenih na radnom mestu.
Ispitanici u Nemačkoj (61 odsto), Velikoj Britaniji (44 odsto) i Belgiji (40 odsto) na prvom mestu očekuju da im poslodavac obezbedi odgovarajuću kancelarijsku opremu, poput anatomski prilagodljivih stolica.
S druge strane, u Rusiji (60 odsto), Srbiji (48 odsto) i Poljskoj (48 odsto) pre svega očekuju adekvatnu naknadu za prekovremeni rad u cilju sprečavanja stresa.
Na listi želja je i da kompanije i firme imaju medicinskog stručnjaka za savetovanje o zdravstvenim problemima zaposlenih, što najvažnijim smatraju Španci (49 odsto) i Italijani (44 odsto).
Istraživanje u okviru projekta „Budućnost zdravlja“ za kompaniju „Štada“ sproveo je institut za istraživanje tržišta „Kantar helt“ među 18.000 ispitanika starosti između 18 i 99 godina, preneo je Tanjug.
Petim zdravstvenim izveštajem „Štade“ obuhvaćeni su ispitanici u Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj, Rusiji, Srbiji, Španiji i Velikoj Britaniji.
