Kao grom je prostrujala vest agencije Rojters da „Gugl“ prekida saradnju sa kineskim „Huavejom“. „Gugl“ će, u skladu sa naredbom američkog predsednika Donalda Trampa, morati da obustavi sve poslove sa tom kineskom kompanijom, a koji se tiču transfera hardvera, softvera ili servisa.
Ove mere se ne tiču softvera otvorenog koda koji razvija „Gugl“ i koji bi „Huavej“ mogao koristiti, a najbolji primer toga je AOSP (Android Open Source Project), otvorena verzija Androida koja je dostupna kao slobodni softver.
Ove mere će se pre svega odraziti na one koji poseduju mobilne telefone kineske kompanije, kaže novinar Zoran Stanojević. Korisnici će moći da koriste Androide koji su trenutno ugrađeni na „Huavej“, ali nove verzije, koje izlaze svake godine, „Huavej“ telefoni neće moći da imaju.
„To znači da apgrejd, sa svim novim opcijama i boljim stvarima, neće moći da radi na njihovim aparatima, koji ima kvalitet da to može da podnese. On će zaostajati za sličnim aparatima konkurentskih firmi“, objašnjava Stanojević i dodaje da postoji rešenje, koje podrazumeva da „Huavej“ počne sa izradom sopstvenog operativnog sistema.
„Ali taj sistem bi morao da bude veoma kompatibilan sa Androidom, kako bi ljudi mogli da prelaze sa jednog brenda na drugi. Kod Androida je vrlo zgodna stvar da telefon jedne marke možete lako da zamenite za telefon druge marke. U ovom slučaju, ’Huavej‘ bi bio potpuno isključen iz toga“, kaže Stanojević.
Za „Huavej“ je ovo, dodaje Stanojević, dramatična vest, jer je ova kompanija bila vrlo blizu toga da postane najveći svetski proizvođač mobilnih telefona. Sa razvojem sadašnje situacije, praktično je nemoguće da „Huavej“ preuzme vodeće mesto u proizvodnji mobilnih telefona od južnokorejskog „Samsunga“.
„Rekao bih da je ova vest gora nego da je u Americi zabranjeno korišćenje i unošenje ’Huavej‘ telefona, jer bi to važilo samo za jednu zemlju. Ovo važi za ceo svet. Praktično, kupovinom ’Huavej‘ telefona čovek više nije siguran koju vrstu podrške može da očekuje, odnosno, da li će njegov aparat imati svu zaštitu koju imaju nove verzije Androida. Mislim da je stanje, ovako kako je objavljeno danas, na duži rok neodrživo“, kategoričan je Stanojević.
Američke sankcije na „Huavej“, ali i na još jednu kinesku kompaniju —ZTE, koja je pod američkim sankcijama bila do prošle godine, odraziće se nepovoljno na razvoj 5G mreže, jer su, kaže Stanojević, kineske kompanije povoljno proizvodile kvalitetne proizvode spremne da budu ugrađeni u novu generaciju telekomunikacionih uređaja.
Prestanak kupovine od kineskih kompanija značio bi potrebu da se pronađu alternativni proizvođači koji ne postoje, jer niko drugi, osim kineskih kompanija, ne može da proizvede opremu za 5G mreže u tom kvalitetu i po toj ceni.
„Ukoliko se ta stvar preseče, samo uvođenje 5G mreže značajno će se usporiti i biće skuplje nego što bi bilo sa Kinom.“
Pitanje je hoće li Kina samostalno razvijati 5G mrežu unutar svoje zemlje i da li će se druge kompanije odlučiti na saradnju sa kineskim kompanijama uprkos američkim sankcijama, jer se još ne zna kakvi će se odnosi uspostavljati između onih koji koriste kinesku 5G mrežu i onih koji će koristiti druge 5G mreže.
Moguće je, navodi naš sagovornik, da neće biti rominga između onih koji koriste kinesku tehnologiju i drugih, što bi bio sledeći dramatičan korak:
„U svakom slučaju, najveću cenu platićemo mi, korisnici, jer sve ono što nam je najavljivano kao fantastična stvar koju će nam 5G mreža doneti — brzine, gledanje sportskih ili bilo kojih drugih prenosa u realnom vremenu — neće moći da se realizuje. Sve to je bilo najavljivano da će biti moguće u roku od nekoliko godina. Ukoliko se ekonomski rat između Kine i Amerike nastavi sa ovakvim posledicama, teško da išta od toga može da se očekuje u narednih desetak ili petnaest godina“, smatra Stanojević.
Do sada korisnici nisu osećali cenu uvođenja novih tehnologija, dodaje on, za istu količinu novca dobijali su bolju uslugu i veće brzine. Sada teško da bez značajnijeg podizanja cena može da se finansira uvođenje 5G mreže.
Srećna okolnost razvoja IT industrije do sada se ogledala u tome što su Internet i preovlađujuća tehnologija, poput Androida, bili jedinstveni za ceo svet.
„Ukoliko budemo dobili tri, četiri ili pet operativnih sistema (za sada postoje dva), biće teško promeniti brend telefona, jer to povlači jedno vrlo komplikovano prebacivanje svih podataka“, kaže Stanojević.
Kina, prema njegovom mišljenju, neće ostati nema na najnovije mere — kinesko tržište bi vrlo lako moglo da postane zatvoreno:
„Za ’Epl‘ i neke druge američke kompanije odlazak sa američkog tržišta predstavljao bi strašan udarac, jer oni i sada, kada Kinezi slabije kupuju njihove proizvode, to stravično osećaju na svojim profitima. Kina je izuzetan potrošač američke tehnologije i izuzetan je uvoznik američkih proizvoda, iako prema Americi izvozi mnogo više. Ova stvar neće ostati bez posledica ni po Ameriku, ni po ’Gugl‘, kome nije svejedno da u Kini nastane ozbiljna konkurencija u smislu operativnog sistema i da im to smanji udeo u tržištu.“
Odluka „Gugla“, koliko god da će teško pogoditi korisnike, ne mora da pogodi i sve kompanije koje sarađuju sa kineskim kompanijama. Ono što je problem, smatra Stanojević, jeste da se na tome neće stati.
„Kada se dođe do toga da se udari na ono što korisnik oseti, to znači da iza toga slede i neki drugi potezi. Verujem da će se bitka nastaviti“, ocenjuje naš sagovornik i povlači paralelu između događaja sa „Huavejom“ i uvođenja sankcija Rusiji.
Nije se činilo da će uvođenje antiruskih sankcija biti propraćeno sa toliko ucena i zahteva da se zemlje opredele za stranu koju podržavaju, ali to se dogodilo — isto to će se dogoditi i u američko-kineskom trgovinskom i tehnološkom ratu, sada na još globalnijem nivou.
Dok od antiruskih sankcija trpi zapadna Evropa, od američko-kineskog tehnološkog rata trpeće ceo svet, jer se u Kini proizvodi gro svetske tehnologije.
Pitanje tehnološke špijunaže je marginalno, smatra Stanojević i pitanje postavlja na višem nivou — može li Amerika da zadrži primat kao tehnološki najrazvijenija zemlja, ukoliko Kina nastavi da se razvija dosadašnjim tempom?
Ukoliko Kina nastavi da se razvija kao i do sada, postoji opasnost da Amerika kao tehnološka sila postane irelevantna. To je, zaključuje Stanojević, suština tehnološkog rata u kome se, kako kaže, zadaju ozbiljni udarci.
