U svim delovima Hrvatske vandali koji nisu uhvaćeni, a verovatno nikada ni neće biti, napisali su na plakatima poruke „Srbe na vrbe“, „Palite traktore“, „Za dom spremni“, „Orjunaši“, „NDH“ i nezaobilazni slogan „Ubij Srbina“.
Srbomrsci su pomogli kandidatima da dobiju pažnju medija, a pre svega da se makar deo javnosti zapita — kako je zaista biti Srbin u Hrvatskoj.
Politički analitičar i urednik NSPM Đorđe Vukadinović kaže za Sputnjik da je kampanja do te mere sjajna, da to moraju da priznaju i oni koji mnogo ne mirišu Srbe u Hrvatskoj. Postigla je nekoliko ciljeva, pre svega — ima apsolutnu vidljivost, što je za malu stranku, marginalne, očigledno progonjene manjine, veoma značajno.
On kampanju opisuje pre svega kao razoružavajuću, jer je uspela da pozitivnim spinom izlive mržnje i negativne emocije preokrene u nešto pozitivno. Kapa dole onome ko je radio, onome ko je osmislio i kreirao, ali ono što je zanimljivo, kandidati su se više obraćali onima na čije glasove ne računaju, nego svojim biračima, primećuje Vukadinović.
„Ovo je više bila kampanja koja je namenjena većinskom narodu — Hrvatima i to onima koji svesno ili nesvesno ne podnose Srbe, nego što je bila namenjena srpskim glasačima. Njih je, one koji još glasaju, koji se ne boje, trebalo podsetiti na značaj glasanja. Ali primarni cilj, meta kampanje je očigledno bio većinski, hrvatski narod, oni koji nisu baš previše skloni Srbima i tretiraju ih kao remetilački faktor u Hrvatskoj“, kaže Vukadinović.
Novinar Saša Kosanović kaže da je javnost zapravo ostala iznenađena činjenicom da su Srbi na velika vrata izašli iz geta u koji se guraju više od 20 godina i da nije siguran da je onaj ko je osmislio kampanju očekivao ovakve reakcije. Ovo je prelomna tačka, jer su do sada Srbi i sami pristajali na geto i razvijali vlastite komplekse od izlaska u javnost, ovo je trebalo davno napraviti, kaže Kosanović za Sputnjik i dodaje da nikada nije prekasno.
„Ova reakcija jednog dela hrvatske javnosti prema našim plakatima i samoj činjenici da su Srbi, kako se to kaže za neke druge grupe, izašli iz ormara, svedoči o tome koliko je zapravo bolesna situacija u Hrvatskoj, koliko je Hrvatska netolerantna kada je u pitanju javno manifestovanje manjinskih vrednosti i identiteta, dok istovremeno na papiru postoje zakoni i sve je divno i krasno, ali u praksi očigledno nije tako“, kaže Kosanović.
Vrh kampanje, ako je suditi prema reakcijama javnosti, jeste predizborni spot SDSS-a, u kojem na toleranciju poziva Miroslav Ćiro Blažević, nekadašnja ikona desnice, koji je uz fudbalsku reprezentaciju bio jedan od stubova Tuđmanovog državotvornog mita koji se stvarao, a u koji se Srbi nikako nisu uklapali. To je bio pokušaj da se normalnim ljudima u hrvatskoj javnosti objasni da su ta vremena prošla i da stvari mogu da se menjaju, kaže Kosanović.
„Ako je shvatio i Ćiro Blažević da ova zemlja treba da bude zemlja jednakih, ravnopravnih ljudi, mogu i drugi da se potrude. On nam je komšija u Srpskom narodnom vijeću, živi dva sprata od nas i svako jutro zajedno pijemo kafu. Mislim da je on to uvek i znao, kao internacionalac, svetski čovek, ali bilo je to vreme u kome se trebalo oportuno ponašati. Ako je on osetio da sada duvaju neki novi vetrovi, onda bi bilo dobro da to shvati i ostatak javnosti, da se oni koji nisu mogli, konačno pomire s tim da su Srbi tu — da ostanu“, ističe naš sagovornik iz Zagreba.
Spot sa Ćirom videle su hiljade ljudi, iako se procenat srpskih birača može meriti prstima jedne ruke. Deo zapanjene javnosti širio je nakon objave spota po društvenim mrežama umrlicu Ćire Blaževića, ali publicitet je publicitet i kada je negativan.
Tvorci kampanje za listu 24 poentirali su prelepivši plakate išarane ustaškim simbolima natpisom: „Hvala vam, što ste uništavali plakate. Bili ste deo naše kampanje!“.
Mrzitelji su na svom terenu predriblani jednom rečenicom, kao po sugestiji najboljeg hrvatskog trenera, rečenicom u kojoj su se mešale latinica i ćirilica.
Đorđe Vukadinović kaže da uz uživanje zbog šarma i inteligencije ove i drugih poruka treba ozbiljno da se zabrinemo, jer nezavisno od pozitivne kampanje, sve što ide uz nju jasno govori o izuzetno teškom položaju srpske manjine. Nezavisno od uspešne pozitivne kampanje SDSS-a, reakcije na ćirilicu i žvrljanje ustaških simbola po plakatima je nešto što treba ozbiljno da nas zabrine, nešto što jako slikovito, ali jasno i precizno govori o pravom stanju, položaju srpske manjine u Hrvatskoj.
„To što je takva kampanja bila potrebna, što je izazvala takve reakcije, zaista govori o stanju demokratske svesti i odnosu prema manjinama, a posebno prema Srbima u Hrvatskoj. U tom smislu, dok s razlogom hvalimo ovu kampanju i pozdravljamo njene pozitivne efekte, ne smemo zaboraviti tu žalosnu stvarnost, tragičnu, dramatičnu stvarnost koju u 21. veku nosi srpska manjina u Hrvatskoj, ona trpi i to svakodnevno, a ne samo kada su izbori za Evropski parlament“, poručuje Vukadinović.
Kampanju SDSS-a za izbore za EP uradio je „Parabiro“ iz Zagreba, agencija specijalizovana za brendiranje i dizajn, koja je na prestižnim međunarodnim izložbama i konkursima osvojila brojne nagrade i priznanja.
Sagovornici Sputnjika ne veruju da ona može u većoj meri promeniti život Srba u Hrvatskoj, Vukadinović kaže da je možda animirala pasivne birače u pustošima u kojima žive, ali Kosanović ističe da se, kako kaže, bitka bije do poslednjeg trenutka.
„Govorimo o nekoliko ćiriličnih slova, to nije nikakav preterani izlazak na javnu scenu, ali je blago podsećanje da smo još tu i da ne pristajemo na sva pravila igre, a ona znače da je super da Srbi budu tu, da ćute, da se ne vide, da praktično u javnom životu ne postoje. Ova kampanja je naprosto podsetila da još uvek neki Srbi žive tu, imaju svoj identitet i spremni su da javno istupaju da bi ga zaštitili“, zaključuje Kosanović u razgovoru za Sputnjik.
