U klimatskoj zamci
„Klima se polako menja. Naša civilizacija troši stotine milijardi dolara na borbu protiv globalnog zagrevanja, na zelenu tehnologiju i prestanak upotrebe uglja. A spremna je da potroši i mnogo više ako posluša svetske lidere“, navodi u svom izveštaju biolog Sergej Zimov, osnivač Pleistocenskog parka u Jakutiji.
Prema njegovim rečima, danas je pažnja naučne zajednice usmerena na arktički region, jer se na ovom području zagrevanje odvija znatno brže. To utiče i na večiti led, koji pokriva oko 70 odsto teritorije Rusije.
Snežna banja
Indirektni znaci degradacije večito smrznute zemlje uočeni su odavno, a ove godine je međunarodni konzorcijum prvi put predstavio podatke o temperaturi te zemlje širom sveta. Autori istraživanja su uporedili merenja sa 154 različita mesta u periodu od 2008—2009. i 2015—2016. godine.
Došli su do zaključka da je temperatura porasla u svim delovima sveta, pa čak i u najhladnijim regionima, kao što je severoistok Sibira.
Kako se navodi, večito smrznuta zemlja veoma sporo reaguje na klimatske promene. Tokom leta, koje kratko traje, uspeva da se otopi samo gornji sloj debljine od 10 centimetara do 2-3 metra. Zatim nastupa hladni period i zemlju pokriva sneg. Međutim, problem je u tome što, čim je toplije na Arktiku, onda je i jači snežni pokrivač i veća je toplotna izolacija. Pod debelim snežnim pokrivačem moguće je da zemlja ne mrzne i da nastavi da se topi.
Prema rečima Sergeja Zimova, dodatni razlog za odmrzavanje zemlje su i mikrobi koji se nalaze u njoj.
„Mikrobi se bude i, pošto se 30 godina nisu hranili, pohlepno koriste sve, emitujući gasove staklene bašte. Njihova aktivnost zagreva zemlju“, ističe on.
Ako bi večito smrznuta zemlja nestala, Arktik bi se pretvorio u močvarno, neravno područje. Posebno bi stradao severoistok ruskog Arktika, jer gornji sloj debljine od 30 do 40 metara čini poseban tip tla – jedoma, koji se napola sastoji od leda. Njegova degradacija bi potpuno uništila površinu tundre.
Pored toga, Zimov je uporedio jedomu sa lednikom, koju od dnevne svetlosti štiti sloj zemljišta debljine jedan metar. Ako se obična smrznuta zemlja, gde ima malo leda, sporo topi, jedoma će nestati u roku od nekoliko decenija, smatra biolog. To će biti praćeno snažnom erozijom tla.
Prema njegovim rečima, jedoma je neka vrsta klimatske bombe. Sadrži 400-500 milijardi tona ugljenika, što je tri puta više od onoga što sadrže sve tropske šume na planeti. Uz pomoć mikroba, ugljenik bi se pojavio u atmosferi u obliku najjačih gasova staklene bašte – CO2 ili metana.
„Najveće rezerve jedome nalaze se na severoistoku Jakutije, ali, srećom, to je najhladnije područje. Prosečna godišnja temperatura iznosi —6 do —8°C i svetska zajednica je mirna. Navodno, ukoliko počne da se topi, to će biti krajem veka“, kaže Zimov.
Međutim, činjenice govore suprotno. Temperatura vazduha je porasla za tri stepena, tlo se na tom području zagrejalo za osam stepeni, a koncentracija CO2 u poslednje dve godine je povišena zbog topljenja permafrosta, smatra naučnik.
Mamutska stepa bez mamuta
Svetska zajednica se bori sa klimatskim promenama tako što smanjuje emitovanje gasova staklene bašte koji su izazvani industrijskim procesima. Međutim, Zimov sumnja u efikasnost toga.
„Čak i ako obustavimo rad svih fabrika, sudeći po svemu, ne možemo da zaustavimo topljenje leda. Mikrobi su se već probudili“, konstatovao je biolog.
Kako bi se spasla večito smrznuta zemlja, potrebno je smanjiti snežni pokrivač za pola. Da bi uspeli, naučnik predlaže da se severna tundra pretvori u mamutsku stepu. U pleistocenu i holocenu taj ekosistem se prostirao većim delom Evroazije i Severne Amerike.
Na svakom kvadratnom kilometru živeo je bar jedan mamut, pet bizona, osam konja, 15 jelena, kao i mošusna goveda, runasti nosorozi, sajge, losovi, snežne ovce, pećinski lavovi, vukovi i žderavci. To je bio veoma produktivan ekosistem, koji je mogao da prehrani ogromna stada krupnih kopitara i predatora.
Zahvaljujući velikom broju životinja, vegetacija je u potpunosti iskorišćavana, a sneg je bio utaban. Tlo je bilo mnogo sušnije nego danas. Mamutska stepa je u takvom obliku postojala minimum tridesetak hiljada godina, i preživela je nekoliko klimatskih promena.
Pre oko deset hiljada godina, klima je postala toplija i glečer se povukao, a to je omogućilo čoveku da prodre na sever. Ljudi su počeli da love mamutsku megafaunu i uskoro su smanjili broj biljojeda. Netaknuta trava se sušila, a tlo je postepeno postalo močvarno. Ogromni stepski prostori pretvorili su se u neprohodnu tajgu, močvare i tundru.
Međutim, prema mišljenju Zimova, proces se može ponovo pokrenuti, ako bi se na Arktiku masovno uzgajali kopitari. On kao primer navodi ostrvo Vrangel. Pre sto godina tamo se moglo prehraniti oko 300 jelena. Danas na ostrvu pase osam hiljada jelena i više od hiljadu mošusnih goveda.
„Kao rezultat toga, značajno se povećala produktivnost biljnih zajednica. Trava raste svuda gde je nestala mahovina. Ne brinite se za pašnjake“, uveren je Zimov.
On je 1996. godine pokrenuo jedinstven naučni eksperiment u donjem slivu reke Kolime. Na ograđeno područje od pedeset hektara smešteni su jakutski konji, losovi i irvasi. Za deset godina park se proširio na dve hiljade hektara, a tamo su naselili i mošusna goveda sa ostrva Vrangel, evropske bizone iz Podmoskovlja, kalmicke krave, ovce sa Bajkala.
Prema rečima naučnika, životinje na prirodan način stvaraju pašnjake. Mahovinu zamenjuju travarice, a tlo se isušuje. Godine 2001. zaposleni u parku su očistili jedan deo od mahovine, kako bi izazvali topljenje zemlje. Na to područje su pustili životinje i pratili promenu staništa.
„To je vrlo produktivan pašnjak. Vrlo brzo obrasta travom“, rekao je Zimov.
Ukoliko se organizuju slični parkovi u drugim delovima tundre, posebno tamo gde je zemljište poremećeno, moguće je usporiti degradaciju večito smrznute zemlje uveren je biolog. Leti će životinje pasti travu, a zimi će morati da utabaju sneg kako bi došle do nje i na taj način uklonile „pokrivač“ koji greje zemlju. Prema procenama Zimova, temperatura smrznute zemlje bi se snizila za četiri stepena.
Zahvaljujući pašnjacima, može se postići i bolji efekat, smatra stručnjak. Činjenica je da su pašnjaci u bilo koje doba godine svetliji od tajge, pa čak i od stepe, gde nema ispaše. Znači, zemlja će manje upijati sunčevu svetlost i manje će se zagrevati.
„Ako se eksperiment bude izvodio na velikoj površini, klima će postati još hladnija“, zaključio je Sergej Zimov.
