O delovanju ambasadora koji tokom svog mandata prekoračuju ovlašćenja u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ govorili su bivši šef diplomatije SR Jugoslavije Vladislav Jovanović, bivši ambasador u Beču i Berlinu Milovan Božinović i politikolog Aleksandar Pavić.
Vladislav Jovanović ističe da je Srbija posle 5. oktobra na neki način ispustila tradicionalnu odbranu od nasrtljivosti stranih ambasadora, jer smo ih navikli da direktno idu kod političkih lidera i dozvolili smo im da zanemare red.
Gledali smo kroz prste neuobičajenim aktivnostima i nismo blagovremeno delovali. Iz Ministarstva spoljnih poslova ih nisu pozvali na vreme, nije im objašnjeno da njihovi postupci nisu dobri, da to ponašanje nije u skladu sa međunarodnim pravom i praksom i da ih molimo da prestanu. Da smo to uradili, a da oni nisu poslušali ni taj savet, onda bismo problem preneli njihovoj centrali i tek onda bi se situacija zaoštrila. Na taj način bi shvatili granicu koju Srbija godinama nema“, objašnjava bivši šef diplomatije.
On dodaje da se ambasadori zapadnih zemalja ponašaju shodno „stečenom pravu“ zahvaljujući našoj popustiljvosti i sada je teško vratiti duha u bocu. „To moramo da uradimo, ali ne odjednom, demonstrativno, već podsećanjem na standardnu praksu koja bi se uvela i polako bismo ih privikli da u ovoj zemlji postoji red,“ smatra naš sagovornik.
Jovanović kaže da se mnogi ambasadori trude da se dopadnu novoj izvršnoj vlasti u zemlji iz koje dolaze, a to se posebno odnosi na Kajla Skota, koji je proizvod dojučerašnje diplomatije, a treba da promoviše politiku nove predsednikove administracije koja ni sama još nije dovoljno definisana na ovom našem prostoru.
„Imam utisak da sadašnji američki ambasador nastoji da pridobije simpatije tako što politiku SAD pravi prohodnijom kod srpskog državnog vrha. On je, međutim, sa poslednjim izjavama učinio i nekoliko činjeničnih propusta — izneo je lično mišljenje povodom ’Besmrtnog puka‘, i to putem Tvitera. Skot smatra da je dovoljno reći za nekog da je haški osuđenik i da ga time automatski diskreditujete iz javnog života. Propustio je da kaže da ratni zločinac posle odslužene kazne to prestaje da bude i da bi svaka pažljiva analiza lako dokazala da on nije u pravu“, rekao je Vladislav Jovanović.
Iako Bečka konvencija o diplomatskim odnosima, kao bazičan dokument, počiva na hipotezi da su sve zemlje ravnopravne i da u svemu vlada reciprocitet, u praksi to nije tako, tvrdi Božinović.
„Moramo uzeti u obzir da ambasador SAD u Srbiji ne radi ništa slučajno. Naša diplomatska služba tek treba da se gradi možda najpre tako što bi eliminisali evidentne propuste i držali se nesporno usvojenog pravila — kako se ponašati u zemlji koja vas je prihvatila. Postoji zdrav put kojim ova zemlja ide i treba svima to da stavi do znanja. Moramo da zadržimo sopstveni nivo da bi nas drugi respektovali“, rekao je bivši ambasador. Ipak, Božinović objašnjava da o tome koliko je profesionalizam diplomatije stvar bez koje se ne može u organizovanju jedne spoljnopolitičke službe govori i podatak da je 1968. u Nemačkoj 40 odsto diplomata bilo to isto i u vreme Trećeg rajha.
Aleksandar Pavić ipak kaže da se duh Trećeg rajha osećao dugo posle njegovog nestanka, ali da sve uvek zavisi od ponašanja domaćina koji treba da postavi granice.
„Ukoliko obe strane imaju osećaj za dignitet svojih država, saradnja će biti mnogo lakša. Stara izreka Albiona glasi da je ’diplomata pristojan čovek koji profesionalno laže za svoju zemlju‘ i da se u praksi to i primenjuje“, rekao je naš sagovornik.
Pavić podseća na 1996/97. kada Republika Srpska nije bila država, u to vreme je u BiH bilo više od 50 hiljada vojnika, a diplomatski pritisak svakog dana bio je sve jači.
„Diplomatija je tada delovala čoporativno — prvo je dolazio američki ambasador sa svojim zahtevima, kojeg bi kasnije podržali u istim zahtevima i sve ostale zapadne kolege, praktično su mu sekundirale. To je bilo psihološko iznurivanje, želeli su da daju do znanja da nemamo alternativu. Ipak, i pored takvog pritiska RS nije prihvatila veoma nepovoljne uslove za lokalne izbore i to samo zato što je delegacija Srpske prilikm pokušaja ucene izašla sa sastanka. Četiri godine kasnije, Makedonija je prihvatila Ohridski sporazum uplašena tim istim ljudima sa Zapada“, rekao je Pavić.
On smatra da treba više da stavimo akcenat na one koji nas podržavaju, jer koliko cenite sebe, toliko će vas i drugi ceniti.
„Putem medija je u poslednje dve decenije nametnuta matrica da će nam se desiti nešto strašno ukoliko makar malo pokvarimo odnose sa zapadnim silama, što nije tačno, a sve to bismo mogli da nazovemo nekom vrstom stokholmskog sindroma. Paradoksalno zvuči, ali smo mi njima potrebni, oni se i dalje bave nama, jer nisu završili posao sa Kosovom. Treba istaći da mi imamo alternativu, a to je novi multipolarni svet“, rekao je Pavić.
