Perfidno, izokola, sa cinične distance, vodeća evroatlanska sila, uz pomoć današnjih saveznika, pokušala je da zaseni dane sećanja na heroje koji su zgazili Hitlera.
Ne zato što ne poznaju istoriju i daleko od toga da relativizuju nacističko zlo, ali pokazalo se da je zapadnom paktu koji predvodi SAD, danas mnogo važnije udariti na Rusku Federaciju, pa i na Srbiju.
To su prave mete — čak i Devetog maja.
Nije se vojno-policijska parada u Nišu ni završila, a američka medijska agencija AP objavila je da je suština te manifestacije — „pokazivanje sile u trenutku narastajućih napetosti sa Kosovom“.
I da je cilj Beograda da demonstrira vojno i političko savezništvo sa Rusijom.
U prevodu, za njih to nije obeležavanje pobede nad nacističkom Nemačkom, već „zveckanje oružjem“ i zbijanje rusko-srpskih redova za napad na kosovske Albance.
Znači, dvosatni defile na kome su pored srpskog naoružanja prikazani i ruski helikopteri i tenkovi, jasan su im pokazatelj da se Srbija sprema u osvajačke pohode.
Teško je pretpostaviti da se tu radi samo o netalentovanom novinarskom osvrtu, pre će biti da je reč o početku opasne propagande koja će imati nastavak.
Verovatno će se na zapadu kao izrazito miroljubive oceniti tri vojne vežbe u Hrvatskoj koje upravo počinju.
Na tim „hipi“ okupljanjima učestvuje više hiljada vojnika iz 15 država na čelu sa Amerikom, a prvi put su „snažno ojačani“ i pripadnicima takozvane vojske Kosova.
Veoma uplašeni od defilea u Nišu, morali su hitno da spremaju odbranu od agresivnih Srba i Rusa.
Istovremeno, baš 9. maja, evroatlanske ambasade u Crnoj Gori utrkivale su se da pozdrave i pohvale presudu protiv Rusa i Srba zbog, navodnog, pokušaja „državnog udara“ u toj zemlji.
Slučajno, odabran je baš taj datum da se pokaže da su Rusi, ali i Srbi agresori i da oni nemaju pravo da taj dan proslavljaju kao oslobodioci. Čojski i junački je tako obeleženo i oslobođenje Crne Gore od fašističke čizme.
Da ne zaboravimo i pojedine beogradske medije i analitičare, poznate po izrazitom deklarativnom antifašizmu, koji su režirali kritičke priloge protiv „Besmrtnog puka“ u Srbiji.
Suštinska zamerka je da je Srbija „Besmrtni puk“ „prepisala“ iz sovjetske tradicije (!?), da nema veze sa našom zemljom, našom borbom, našim oslobođenjem… Da je suština, (sad ide poznata formulacija) — demonstriranje partnerstva sa Rusijom.
Prvu „analizu“ ćemo pripisati neznanju, pošto je „Besmrtni puk“ nastao 2011. godine u ruskom gradu Tomsku — dve decenije po raspadu Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika. I nikakve veze nema sa „sovjetskim“ nasleđem.
Trućanje, tek da se zasmeta i baci grudva blata. Tek da se još jednom učita antiruska ideološka doktrina i u danima kad se samo slavi sloboda.
Takvim „antifašističkim“ sma(t)račima nije smetalo kad se u Srbiji 9. maj slavio isključivo kao Dan Evrope. Kad su se tog dana čule fanfare samo zbog raznoraznih potpisa u Briselu.
Boli ih kad potomci žrtava antifašističke borbe, zajedno sa saveznicima iz Rusije, nose slike svojih heroja i odaju im večnu slavu.
Kao šlag na tortu licemerja pojavio se u petak Kajl Skot, ambasador SAD u Beogradu, koji je očigledno dugo razmišljao kako da pomuti slavni dan u Srbiji.
I konačno se dosetio.
Njegovoj ekselenciji zasmetalo je što je srpski general Vladimir Lazarević, junak bitke na Košarama, koji je odležao svoju presudu Haškog tribunala, učestvovao u maršu „Besmrtnog puka“.
Skot je poručio da je „sramota da ratni zločinac korača ispred onih koji žele da odaju počast saveznicima koji su umirali boreći se za pravdu i mir u Evropi“.
Ne ulazeći ovoga puta u herojstvo generala Lazarevića i nepravednost Haškog suda koji je u junake „moderne Evrope“ pretvorio sve te Haradinaje, Gotovine i Oriće, moramo samo ponoviti da je Vladimir Lazarević danas slobodan čovek.
I da ima pravo na slobodu kretanja i na učešće u antifašističkim manifestacijama, koliko god se to ne sviđa Pentagonu, Beloj kući, NATO centrali, Briselu, pa i američkom ambasadoru.
Dugo je, dakle, Kajl Skot razmišljao, mućkao glavom, ali je na kraju uspeo da prevaziđe sve.
Uspeo je da stane na čelo kolone — Besramnog puka u Srbiji.
