Federalna avijaciona uprava SAD preporučila je još 1. maja američkim kompanijama da napuste teritoriju Venecuele u roku od 48 sati, a pre toga je zabranila američkim avionima da lete nad Venecuelom na visini ispod osam kilometara.
Stručnjak za Latinsku Ameriku Trivo Inđić za Sputnjik kaže da je odluka samo nastavak pritisaka na Venecuelu i njenu vladu u okviru ranijih projekata američkog predsednika Trampa. Ovo je pokušaj da se situacija sa tom zemljom dovede do krajnje tačke, a to je promena režima i dovođenje proameričke vlasti, kaže Inđić.
„To nije ništa novo, naravno, otežava situaciju u pogledu saobraćaja i direktnih kontakata između Venecuele i Sjedinjenih Država, ali u tome ne treba gledati neki radikalniji potez. Kako se približavaju Trampovi izbori, tako ćemo imati prilike da vidimo i nove oblike pritisaka na sadašnji režim u Venecueli“, kaže on.
Predsednik parlamenta Venecuele Huan Gvaido, koji se nelegalno proglasio za privremenog šefa države, izjavio je da bi mogao da pristane na vojnu intervenciju Amerike, koja ne krije da je takav plan na stolu kao poslednja opcija preuzimanja vlasti u toj zemlji.
Inđić kaže da je jasno da se tom opcijom neprekidno barata, ali da je malo verovatno da će biti realizovana. Bio bi to izuzetno rizičan potez, koji bi ipak doveo u krajnje nepovoljnu situaciju sadašnju američku političku garnituru, objašnjava on:
„To je jedna apsolutno nepopularna mera koja ne bi dala rezultate, jer je i stanovništvo u Venecueli, uprkos dugogodišnjim sankcijama i drugim oblicima podsticanja nezadovoljstva u samoj zemlji, još u većini uz predsednika Madura“, ističe Trivo Inđić.
On smatra da nema rešenja problema Venecuele bez Ujedinjenih nacija i podseća da su i Kina i Rusija i druge zemlje, pa čak i Turska, pokazale dosta odlučnosti u podršci legitimno izabranom predsedniku Nikolasu Maduru. Bez velikih sila, kao što su Kina i Rusija, ne može se ništa uraditi, bez obzira na obustavu letova i svojevrsne pretnje vojnom intervencijom, Amerika zna šta ne sme, to je vidljivo i nakon posete američkog državnog sekretara Majka Pompea Sočiju, kaže Inđić.
„U tim razgovorima najviših američkih lidera sa Rusijom, ipak se vidi neka krajnja granica do koje Sjedinjene Američke Države mogu da idu. Nije više Rusija zemlja koja nema svoju jaku reč u međunarodnim odnosima. A tu je i Kina. Sigurno je da je kineski privredni interes veći u Venecueli, ali je rusko vojno prisustvo, iako simbolično, neobično značajno za karipsku zonu, od Kube do Venecuele“, ističe Inđić.
Dan posle zabrane letova ka Venecueli američka policija upala je u ambasadu te zemlje u Vašingtonu i uhapsila poslednjih četvoro aktivista koji su je štitili od pristalica venecuelanske opozicije.
