„U raskošno bogatoj karijeri odigrao je preko stotinu uloga u pozorištu, najviše u svom Jugoslovenskom dramskom. Ogroman trag ostavio je i na filmu, televiziji i radiju. Dobitnik je svih najznačajnijih glumačkih i društvenih priznanja: „Dobričinog prstena“, „Oktobarske nagrade“, četiri „Sterijine nagrade“, „Nagrade ’Pavle Vujisić‘ za životno delo“, kaže se u saopštenju JDP-a.
Prvu ulogu na sceni JDP-a odigrao je u predstavi „Ričard III“ 1961, a sledeće godine je postao član tog pozorišta, u kojem je ostao do 1998. godine i u kojem je ostvario preko šezdeset uloga.
Poslednju premijeru Miša Janketić je imao na 70. godišnjicu Jugoslovenskog dramskog pozorišta kao Krnec u predstavi „Kralj Betajnove“ (2018).
Rođen je 24. maja 1938. godine u Novom Sadu. Gimnaziju je završio u Beogradu. Upisao je studije književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, ali je posle tri godine, 1958. postao student glume na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju. Diplomirao je 1962. godine u klasi profesora Mate Miloševića.
Na scenama JDP-a bio je Igo u „Prljavim rukama“ Ž. P. Sartra, Uroš V u „Smrti Uroša V“ S. Stefanovića, Ljuba Vrapče u predstavi „Kad su cvetale tikve“ D. Mihailovića, Raskoljnikov u „Zločinu i kazni“ F. M. Dostojevskog, Stenli u „Tramvaju zvanom želja“ T. Viljamsa, Horvat u Krležinom „Vučjaku“, Alesandro Mediči u „Lorencaču“ De Misea, Vojvoda Mišić u „Kolubarskoj bici“ i „Valjevskoj bolnici“ D. Ćosića, Blagoje u „Putujućem pozorištu Šopalović“ LJ. Simovića, Gavrilović u Sterijinim „Rodoljupcima“ (1986), gradonačelnik u Gogoljevom „Revizoru“, Jevrem Prokić u „Narodnom poslaniku“ i Obrad Đorđević u „Tako je moralo biti“ B. Nušića…
Dobitnik je godišnjih nagrada Jugoslovenskog dramskog pozorišta za uloge Borisa Anenkova („Pravednici“), Bredlija („Pokopano dete“), Isusa („Nekršten dan“), Živojina Mišića („Kolubarska bitka“), Gavrilovića („Rodoljupci“), Majora Božića („Seobe“), gradonačelnika („Revizor“), Jevrema Prokića („Narodni poslanik“).
S velikim uspehom igrao je i na scenama drugih pozorišta (Atelje 212, Narodno pozorište, Beogradsko dramsko pozorište, Srpsko narodno pozorište, Zvezdara teatar…).
Oktobarska nagrada grada Beograda dodeljena mu je za ulogu Raskoljnikova u „Zločinu i kazni“ 1971, Sterijine nagrade dobio je za uloge Jagoša Kralja („Klaustrofobična komedija“, 1987, Zvezdara teatar), Jevrema Prokića („Narodni poslanik“, 1991), Knjaza Nikole („Princeza Ksenija od Crne Gore“, 1994, Crnogorsko narodno pozorište) i Čika Dragog („Smrtonosna motoristika“, 2005, Atelje 212).
Dobitnik je i nagrada: „Joakim Vujić“, „Milivoje Živanović“, „Raša Plaović“, „Ljubiša Jovanović 2, statuete „Ćuran“, 2 nagrade „Zoranov brk“ i „Branislav Nušić“ za životno delo.
Nagrada Udruženja filmskih glumaca za životno delo „Pavle Vujisić“ dodeljena mu je 2014. Najznačajniju domaću pozorišnu nagradu — „Dobričin prsten“ dobio je 2003. godine.
Na filmu je sarađivao s najznačajnijim domaćim rediteljima. U filmografiju Miše Janketića ulaze ostvarenja „San“ Puriše Đorđevića, „Kako su se voleli Romeo i Julija“ Jovana Živanovića, „Opatica i komesar“ Gojka Šipovca, „Horoskop“ Bore Draškovića, „Ubistvo na svirep i podmukao način i iz niskih pobuda“ Žike Mitrovića, „Devojka sa Kosmaja“ Dragovana Jovanovića, „Svadba“ Radomira Šaranovića, „Zimovanje u Jakobsfeldu“ Branka Bauera, „Svetozar Marković“ Eduarda Galića, „Kako sam sistematski uništen od idiota“ Slobodana Šijana, „Početni udarac“ Darka Bajića, „Seks — partijski neprijatelj br.1“ Dušana Saboa, „Peti leptir“ Milorada Milinkovića…
Igrao je u TV dramama i u serijama „Dimitrije Tucović“, „Otpisani“, „Salaš u Malom ritu“, „Nepokoreni grad“, „Sivi dom“, „Vuk Karadžić“, „Bolji život“, „Zaboravljeni“, „Srećni ljudi“, „Porodično blago“, „Ubice mog oca“, „Žmurke“…
Mihailo Janketić se bavio pedagoškim radom kao profesor glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
Datum sahrane i komemoracije biće naknadno objavljeni.
