Projekat „Međunarodni diplomatski forum“ Diplomatske akademije Ministarstva spoljnih poslova Rusije nastao je pre dve godine i prema rečima rukovodioca projekta Natalije Maslakove Klauberg, radi se o platformi koja je otvorena za diskusiju između ljudi različitih nacija, zainteresovanih za društvene nauke i javnu diplomatiju. Za dve godine stručnjaci Diplomatske akademije obišli su sve evropske zemlje i većinu azijskih država, a prvi paneli bili su posvećeni obeležavanju 100 godina Oktobarske revolucije.
Rezultati tog dijaloga bili su neočekivani, kaže Maslakova Klauberg.
„Znate i sami da Rusija nije jednostavna zemlja, da postoji mnogo mitova vezanih za nju, i to je za nas bilo neočekivano. Svaka zemlja imala je svoj mit o revoluciji. Prošle godine započeli smo jubilarni ekskurs o uspostavljanju diplomatskih veza između Rusije i balkanskih zemalja, a u oktobru smo obeležili 140 godina od uspostavljanja diplomatskih veza sa Rumunijom. U Rumuniji je tada vladala jedna antiruska atmosfera, ali se to promenilo i danas tamo postoji zainteresovanost za ruske teme. Ove godine planiramo da obeležimo i 140. godišnjicu uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Bugarskom. Veoma smo srećni što, makar i sa malim zakašnjenjem, možemo da obeležimo 180. godišnjicu uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Srbijom. Ovde na svakom koraku osećamo kako je prijem naše delegacije srdačan, što nam omogućava da vodimo još otvorenije dijaloge na ovu temu“, kaže ona.
Doajen sovjetske i ruske diplomatije i profesor na Diplomatskoj akademiji Jevgenij Kutovoj podsetio je na istorijske korene srpsko-ruskih odnosa. Srbija i Rusija gaje tesne međusobne veze, koje datiraju još iz 12. veka, kada je Sveti Sava posetio ruski manastir svetog Pantelejmona na Svetoj Gori. Srpsko-ruske veze održavane su kako za vreme tatarsko-mongolskog jarma, pod kojim je Rusija bila, tako i posle Boja na Kosovu, kada se Srbija našla pod turskom okupacijom.
Prema njegovim rečima, najdinamičniji period u srpsko-ruskim odnosima pre formalnog uspostavljanja diplomatskih odnosa bio je za vreme Petra Velikog, koji je pozivao Srbe da se nasele u Rusiji.
„Ne možemo da zaobiđemo ime Save Vladislavića, koji je bio veoma značajna ličnost pri dvoru Petra Velikog. On je zaključio ugovor sa Kinom i bio ruski ambasador u Rimu i Konstantinopolju. Upravo je u Petrovo vreme bila praksa da se Srbi pozivaju u službu, i tada je formirano 20 teritorijalnih srpskih jedinica, od kojih su najpoznatije Slavjanoserbija i Nova Srbija. U to vreme i u samoj Srbiji poraslo je interesovanje za Rusiju, pa Katarina Prva u Srbiju šalje učitelja Maksima Suvorova, koji je doneo više od 400 bukvara i oko 100 udžbenika“, kaže Kutovoj.
Prema rečima prorektora Diplomatske akademije Olega Ivanova, savremeni srpsko-ruski odnosi dinamično se razvijaju, što, smatra on, doprinosi stabilizaciji balkanskih prilika. Zbog specifičnog geografskog položaja, kao veza između Evrope i Bliskog istoka, Balkan je izložen širenju NATO-a i EU, ali i asimetričnim pretnjama kao što su migrantska kriza i terorizam.
Rusija, prema njegovim rečima, pažljivo prati razvoj situacije na Balkanu, jer se ona tiče i ruske bezbednosti. Evropske integracije, kaže, koje prema ideji Brisela same po sebi treba da predstavljaju povećanje prosperiteta, ne bi trebalo posmatrati kao univerzalni lek.
„Najbitnije je da integracije balkanskih zemalja ne dovedu do razjedinjavanja i do novih razgraničenja u Evropi i naravno, da balkanske zemlje ne budu pred veštačkim izborom da li su za EU ili su za Rusiju, što smo već imali prilike da vidimo. Rusija je protiv širenja NATO-a na Balkanu. Znate, ne želimo nikakvu eskalaciju u odnosima sa NATO-om, ali ne možemo da zatvorimo oči i ne vidimo njihove aspiracije. Imamo veliki problem, a to je problem Kosova. Rusija ne priznaje samoproglašenu nezavisnost Kosova i smatra da ono pripada teritoriji Srbije na osnovu Rezolucije 1244“, naglasio je Ivanov.
Srpsko-ruski odnosi izdržali su test vremena, ali, zaključuje Ivanov, ne treba spavati na lovorikama, već treba razvijati ključne oblasti saradnje.
Panel Međunarodnog diplomatskog foruma biće nastavljen u četvrtak i biće posvećen uspomeni na ruskog cara Nikolaja Drugog.
