Iako bi taj potez bio delimično problematičan i za Kinu, to bi takođe imalo razarajuće posledice za globalna finansijska tržišta, rekao je Surab Gupta, viši saradnik Instituta za kinesko-američke studije u Vašingtonu.
U tom slučaju, došlo bi do apsolutnog haosa na globalnim valutnim tržištima, a nakon toga i na globalnim tržištima kapitala.
Prema podacima Trezora i Udruženja za hartije od vrednosti i finansijska tržišta, Kina trenutno poseduje 1,13 biliona dolara u američkim trezorima. To je samo deo od ukupno 22 biliona dolara duga SAD, ali 17,7 odsto raznih hartija od vrednosti koje drže strane vlade. Peking je u poslednjih 12 meseci smanjio vlasnički udeo za gotovo četiri odsto, ali još uvek zauzima prvo mesto među američkim inostranim kreditorima.
Međutim, Gupta veruje da čak i ako se trgovinski konflikt pogorša, Peking neće preduzeti ove mere.
„Postoje bolji načini za kontramere, kao što je, na primer, potrošački bojkot američke robe. Dok Kina potpuno ne internacionalizuje i učvrsti svoju valutu, ona jednostavno ne može da se potpuno distancira od američkog tržišta dugova. Takav potez bi i samoj Kini naneo štetu“, rekao je on.
Ukoliko Kina i delimično izađe sa tržišta američkih obveznica, Vašington će morati da pronađe nove kupce za svoj dug. To će zahtevati veće kamatne stope, što će zauzvrat imati negativne implikacije na američku ekonomiju, rekao je Gupta.
„Kao primarni izdavač rezervnih valuta u međunarodnom monetarnom sistemu, američka vlada će biti u mogućnosti da finansira svoje potrebe za srednjoročnim zaduživanjem. I to sigurno ne bi bilo bezbolno“, zaključuje on.
