Glavni povod za ovonedeljni razgovor bilo je, kako je na samom početku emisije naglasio Lazanski, to što je pre desetak dana — a što nije bilo naročito registrovano u medijima — Izrael raketirao iranske položaje u Siriji.
Profesor Milinović objašnjava da je u tom napadu Izrael najverovatnije koristio raketu „Rampejdž“.
„Ona ima jedan turbomlazni motorčić. To je supersonična raketa, reklo bi se na prvi pogled klasična, ali je zapravo posredi jedna potpuno nova izraelska ideja. Naime, pošto godinama Hezbolah jako nervira Izrael, izgleda da im se smučio. Popeo im se, kako se to kaže, na vrh glave, sa svojim fabrikama u Libanu i Siriji za rakete kraćeg i dužeg dometa… Tako da su Izraelci smislili jednu novu stvar, koja može brzo i gotovo neprimetno da dođe glave tim postrojenjima“, kaže Milinović.
On dodaje da svi veoma dobro znaju da su rakete koje se navodno proizvode na Bliskom istoku, pre svega one sa čvrstim gorivom, uglavnom u osnovi kineske — danfong 11 i 11a, dometa 350 kilometara i danfong 15, koji dostiže i 600 km.
„To su mahom onako, jako pokvarene, malecne rakete, one idu, kako se to kaže, ’ispod sporazuma‘ kad je u pitanju domet i zato su jako podmukle. Gotovo svi na Bliskom istoku, mimo Izraela, otprilike kupuju iste noseće projektile — i Hezbolah i Sirija, ma svi redom… Samo malo variraju glavu, a mogu da ispaljuju te projektile s guseničara, to su moderne tehnologije, mogu da menjaju noseće vozilo, ali to je u suštini to“, kaže Milinović.
On dodaje da takvim transakcijama Sirija, u suštini, plaća svojevrstan „danak“ Hezbolahu zbog njegovog angažmana u ratu protiv Zapada i terorista u toj zemlji, a da Iran, kada prodaje oružanje, najčešće prodaje rakete sa 20 odsto nižim performansama od onih koje sam koristi.
Primer je, kako kaže, čuveni „Zolfikar“.
„To je navodno nova iranska raketa, koja u Siriji najednom postane sirijski ’Dezvil‘, dobije malo veći domet, ali sve je to u suštini ista priča — sve te zemlje koriste iste projektile, koji samo doživljavaju minimalne modifikacije i promenu imena“, naglašava profesor Milinović.
Važan regionalni igrač je, kaže naš sagovornik, i Azerbejdžan, koji obično traži pojačanje raketa koje naručuje od Izraela na kalibar 306, a takođe zahteva i da im Tel Aviv proizvede namenski višecevni bacač.
U svakom slučaju, zaključuje Milinović, izuzetno jeftina i veoma efikasna raketa „Rampejdž“ je u svakom incidentu, odnosno napadu u kom je učestvovala, fenomenalno uspešno odradila svoj posao i Izrael se tome, kako kaže, „jako, jako raduje“.
„To su, u suštini, inovativna združena tehnološka rešenja iz raketa prethodne generacije; napravili su bojevu glavu s usmerenom eksplozijom, kojoj čak mogu unapred da planiraju pristupni ugao. To je, kad se sve sabere, jedna fantastično nova stvar i jedna potpuno nova tehnologija.“
U emisiji koju možete pogledati ili preslušati na linku u prilogu, ili odgledati u celosti na našem Fejsbuk ili Jutjub kanalu, bilo je reči i o tome otkud Severnoj Koreji ruski sistem „Iskander“, šta je to hladno lansiranje, kako Kina sve uspešnije plasira svoje projektile kupcima širom planete, o sličnostima između „Iskandera“ i „Hvasonga 16“, ali i o pojedinim proizvodima srpske namenske industrije iz domena protivraketne odbrane, kao što je višecevni bacač „Ognjen“, a postavilo se i pitanje gde se danas nalazi čuveni srpski elektromagnetni top.
„Rakete su divne! One su remek-dela!“, poručio je, sa sebi svojstvenim entuzijazmom, na kraju emisije našim čitaocima, slušaocima i gledaocima omiljeni profesor Momčilo Milinović.
