Prema pisanju lista, Sjedinjene Američke Države su trenutno izuzetno nezadovoljne time što Rusija pruža podršku zakonitom predsedniku Venecuele Nikolasu Maduru, a prema mišljenju Karpentera, on bez te podrške ne bi mogao da opstane na vlasti. Štaviše, Vašington pokušava da zadrži celu Zapadnu hemisferu pod svojim uticajem otkako je proglašena Monroova doktrina, dok Moskva svojim postupcima navodno tu doktrinu dovodi u pitanje.
Međutim, Karpenter podseća da se SAD u mnogo većoj meri mešaju u sferu uticaja Rusije. On kao primer navodi baltičke zemlje koje su postale članice NATO-a, Ukrajinu i Gruziju, kojima se „predlaže članstvo u organizaciji“. Osim toga, on primećuje porast broja vojnih vežbi u Istočnoj Evropi i na Crnom moru, kao i širenje kontingenata američkih trupa u Rusiji.
List takođe navodi da je podrška Moskve Maduru odgovor na politiku širenja Severnoatlantske alijanse i delovanja SAD u Evropi. Stoga, Karpenter predlaže scenario koji će omogućiti postizanje sporazuma između zemalja.
On smatra da zemlje treba da podele svoje sfere uticaja. Prema mišljenju političkog analitičara, SAD treba da pokažu da neće stremiti da uključe Ukrajinu i Gruziju u NATO, i da će prekinuti bilo kakve vojne veze sa Kijevom i Tbilisijem. Osim toga, SAD moraju da prestanu da raspoređuju svoje trupe u Istočnoj Evropi i na Crnom moru.
„Vašington treba da pokaže želju da će poštovati rusku sferu uticaja u tom regionu“, piše Karpenter.
Prema njegovim rečima, Moskva treba da prestane da pruža pomoć Kubi i Venecueli, kao i da prekine sve veze sa levičarskom vladom Nikaragve, tj. da prestane da širi svoje prisustvo na Zapadnoj hemisferi.
Autor članka zaključuje da američki političari moraju da pokažu više „realizma“ kako bi se ovaj plan ostvario, jer je koncept „sfere uticaja“ oduvek igrao veću ulogu u međunarodnim odnosima. Međutim, američke vlasti su za vreme različitih predsednika stalno kršile taj princip, što je dovodilo do povećane napetosti širom sveta.
