„Evroazija nije samo Mongolija, Kina, Rusija, to je nešto drugo i ako bismo uspeli da je sagledamo kao celinu, možda bismo bolje razumeli i budućnost čovečanstva u širim razmerama“, ocenio je ruski profesor.
Istovremeno, dalje zbližavanje zemalja evroazijskog prostora neće nimalo ličiti na Evropsku uniju, nego će biti zasnovano na potpuno drukčijim principima, predviđa Maljavin, napominjući da je za tako nešto neophodno osmisliti filozofske i duhovne temelje takvog zbližavanja, budući da je Evroazija kompleks različitih religija, naroda i ekonomskih modela.
Jedan od principa za razvoj tog procesa jeste spremnost na kontinuiranu transformaciju i kreativni dinamizam, a kako to izgleda u praksi, pokazuju i novija iskustva Kine, koja je uspela da kombinuje drevnu mudrost i tradiciju sa savremenim tehnologijama.
Budućnost sveta je u mirnoj koegzistenciji evroatlantskog i evroazijskog globalnog sistema, ali tačnu prirodu i karakter tih odnosa tek treba precizirati, imajući u vidu težnju zapadne civilizacije da nameće svoja rešenja, zaključuje profesor Maljavin.
