Posle trodnevnog sukoba u kom je iz Pojasa Gaze na Izrael ispaljeno oko 600 raketa uz posredstvo Egipta sklopljeno je primirje, ili zato što je Hamas to tražio jer počinje Ramazan, ili je Izrael to hteo zbog Evrovizije, a verovatno da je određenu ulogu odigralo i jedno i drugo da obe strane odluči da ne idu u dalju eskalaciju, ocenjuje bivši ambasador Srbije u Egiptu Dragan Bisenić u emisiji „Sputnjik intervju“.
Bivši dopisnik Tanjuga iz Turske i Grčke Vojislav Lalić podseća da izraelski Mosad spada među najefikasnije službe bezbednosti u svetu i sigurno će preduzeti sve neophodne mere da osigura da Evrovizija protekne mirno, ali napominje da ni Palestinci ne bi ništa dobili eventualnom akcijom koja bi ugrozila bezbednost učesnika tog takmičenja.
Opisujući profesionalizam Mosada, Lalić podseća da je u vreme kada se Arapsko proleće približili Siriji, za razliku od svih zapadnih službi koje su tvrdile da su odbrojani dani sirijskog predsednika Bašara Asada i da treba pustiti islamiste da ga dokrajče, jedino Mosad dao tačnu procenu i uporno govorio — „ne igrajte se vatrom, ti ekstremisti će se okrenuti protiv vas i pucati u Evropi i Americi čim obave svoj posao tamo“. Tako se i desilo, dodaje Lalić, imajući u vidu terorističke napade po Evropi.
On ocenjuje da nedavni sukob Izraela i Palestinaca potvrđuje da „na Bliskom istoku nema ništa novo“, ali da on pokazuje dve stvari: da u Gazi dižu glavu radikalne grupe kao što je Islamski džihad koji ne sluša ni naređenja Hamasa, kao i da postoji povećana nervoza pred najavljeni program pomirenja koji bi američki predsednik Donald Tramp trebalo da saopšti posle Ramazana.
Iako elementi tog programa još nisu poznati, prema informacijama nekih medija, on će podrazumevati kompromis u kom će svako morati nečeg da se odrekne, ali, smatra Lalić, posle Trampove odluke da Jerusalim prizna za izraelsku prestonicu a Golansku visoravan prizna za teritoriju Izraela, Palestinci neće lako prihvatiti Trampov predlog, štaviše, upravo ih je Tramp svojim potezima radikalizovao.
Prema rečima Bisenića, upravo je palestinsko pitanje „tle na kome rastu različite vrste opasnosti za Izrael, ali i za čitav Bliski istok“, gde sve funkcioniše po sistemu spojenih sudova, pa su tako sa irazelsko-palestinskim sukobom povezana i dešavanja u Jemenu, ali i konfrontacija SAD i Irana.
„Takav je arapski svet. To je celina gde se talasi prenose s jednog na drugi kraj“, konstatuje ambasador.
Ipak, kad je reč o Iranu, i pored zaoštravanja i američkog pokazivanja mišića u Persijskom zalivu, ni Lalić ni Bisenić ne očekuju američku vojnu intervenciju, ali smatraju da sledi zaoštravanje.
„Izraelska strana jeste upozorila SAD da Iran možda planira napad na američke snage u Zalivu, zbog čega su reagovali i Tramp i savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton. Bolton već decenijama ima oštar kurs protiv Irana i njegovo ponašanje izaziva više zabrinutosti nego sam predsednik Tramp. Međutim, državni sekretar Majk Pompeo je otvorio mogućnost da se sa Iranom postigne sporazum tako da jačanje američkog vojnog prisustva verovatno neće značiti uvod u neku vojnu intervenciju protiv Irana“, ocenjuje Bisenić.
