Teška jesenja kiša spustila se na Beograd 9. maja posle podne, nepuna dva sata pre nego što će početi šetnja „Besmrtnog puka“, četvrta po redu. Ipak, nekoliko hiljada građana Beograda ništa nije moglo da spreči da se sat vremena pre početka šetnje okupe ispred Groblja oslobodilaca Beograda, odakle je „Besmrtni puk“ krenuo u defile ulicama srpske prestonice.
„Besmrtni puk“ je manifestacija novijeg datuma, nastala je u Rusiji pre sedam godina, iz spontanog okupljanja građana, koji su za Dan pobede ulicama gradova nosili slike svojih predaka, učesnika Drugog svetskog rata.
Ovaj običaj ubrzo je institucionalizovan, u Rusiji je poprimio masovne razmere, a u svet su ga proširili Rusi koji žive van zemlje. U Srbiju je stigao pre četiri godine putem organizacije „Memorijal“, koja se bavi očuvanjem kulture sećanja na učesnike Drugog svetskog rata.
Građani Srbije su manifestaciji dali svoj osobiti ton — pored učesnika Drugog svetskog rata, oni nose i fotografije predaka učesnika Prvog svetskog rata.
Tako su uradila i braća Čitaković, Radoje i Milovan, rodom iz sela Gornji Mušić kod Mionice.
„Ovo je moj otac, koji je bio učesnik oslobođenja Beograda, a ovo je naš deda koji je bio jedan od 1.300 kaplara“, objašnjava Radoje pokazujući fotografiju.
„Kiša nam ne smeta“, nastavljaju oni „danas nam ništa ne smeta. Ovo je dan pobede, kada se ljudi raduju“.
Kiša ne smeta ni Zoranu Jovanoviću iz Beograda.
„Je l‘ ti deluje da smeta?“, pita Jovanović kroz smeh „Ja sam vrele krvi i moram malo da se ohladim“.
„Ovo je moj rođak Radivoje Jovanović“, objašnjava on slike koje drži u rukama, „Poginuo je u oslobađanju Beograda 1944. u grupi partizana i crvenoarmejaca kod Crkve svetog Aleksandra Nevskog u Francuskoj ulici. A ovo je moj otac Vladimir, on je prošao sve i tu sam ja, kao dokaz da je preživeo.“
Službene obaveze nisu Jovanoviću, kako kaže, dozvoljavale da učestvuje u dosadašnjim „Besmrtnim pukovima“, a sada kada je otišao u penziju pridružio se šetnji.
Miomir Matunović kaže da do sada nije propustio nijedan „Besmrtni puk“ u Beogradu. Nosi sliku svog dede, streljanog 1941. u koncentracionom logoru na Banjici.
Matunovićevog dedu, Novaka Stopića, siroče iz Prvog svetskog rata, geodetu školovanog u Francuskoj, Gestapou je izdao najbolji prijatelj, nedićevski kapetan, jer je skupljao novac za, kako Matunović kaže, „one u šumi“.
„Mog dedu su streljali kada mi je majka imala šest meseci. Ja sam odrastao bez dede, baba bez muža, a majka bez oca. Srbi treba da poštuju svoju istoriju jer istorija je najbolja učiteljica. Bez istorije ne možemo da idemo napred“, kaže Matunović.
Za razliku od prethodnih godina, ove godine na čelu kolone, pored motociklističke grupe „Noćni vukovi“ našao se i orkestar srpske policije, a marš „Besmrtnog puka“ počeo je maršom „Na Drinu!“.
„Besmrtni puk“ kretao se beogradskim bulevarima do Skupštine grada, a pošto se policijski orkestar povukao, sa čela kolone su puštane srpske i ruske pesme.
Pred početak koncerta i projekcije filma „Balkanska međa“, okupljenim građanima obratili su se ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin, ministri u srpskoj vladi Zoran Đorđević i Nenad Popović, kao i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.
Čestitajući Beograđanima praznik, ambasador Čepurin rekao je da je poznato da su Rusi i Srbi braća.
„Ali mi smo i braća po oružju. Ovo je dan kada treba da pamtimo svakog srpskog i ruskog heroja, od maršala do vojnika“, poručio je on.
Ministar Popović je rekao da se na današnji dan moramo prisetiti ideja zbog kojih su naši preci, nadljudskom hrabrošću i nepokolebljivošću, bili spremni da bespogovorno, u ratu žrtvuju svoje živote.
„Moramo se prisetiti tih ideala prošlosti, jer na njima je zasnovana i naša sadašnjost i budućnost“, rekao je on i dodao da su ti ideali sloboda i nezavisna otadžbina.
„Nemamo prava da zaboravimo naše pretke pale za slobodu, naša obaveza da čuvamo sećanje na njih“, reči su ministra Đorđevića, dok je Vesić istakao da marš „Besmrtni puk“ treba da podseti na pretke koji su dali život u borbi protiv fašizma, da podseća buduće generacije šta je fašizam i da bude brana reviziji istorije.
„Nikada nećemo zaboraviti da je 1000 Crvenoarmejaca i skoro 3000 pripadnika NOB-a dalo život da Beograd bude slobodan“, rekao je Vesić.
