U tekstu se konkretno navodi da je cilj izdvajanja novca da se „pomogne vlastima u BiH u postizanju boljih parametara uključenja organizacija civilnog društva i donošenja odluka i razrade politike, kao i da se usavrši i razvije sistem dokumenata strateškog planiranja, koji određuje proceduru saradnje s organizacijama civilnog društva i socijalnim partnerima u toku procesa koji predviđa inkluzivnost i oslanjanje na činjenice“.
Ova pomalo rogobatna formulacija u prevodu znači da NVO dobija pare da se više uključe u političke procese u BiH.
Plan EK je da u junu ove godine raspiše tender za dodelu ovih sredstava za četiri do osam kandidata od onih koji podnesu prijave do 24. maja. Pobednik će biti određen do septembra, a s njim će potpisati sporazum za davanje novca za razvoj civilnog društva u BiH.
Ističe se da će se pružati tehnička pomoć vladinim strukturama koje su odgovorne za građansko društvo i civilni dijalog.
„U okviru ugovora planirano je traženje rešenja za spor proces saradnje i dijaloga između vlasti i građanskog društva, kao i za proširenje njegovog prisustva, u smislu pružanja podrške socijalnom dijalogu i socijalnim partnerima, između ostalog i u pitanjima kao što su zakonodavstvo, kolektivi pregovori, ocena neophodnosti novih zakona, razrada nacrta zakona i monitoring sprovođenja reformi“, navodi se u dokumentu.
Da li je ovo pokušaj da se preko ovih organizacija iza zavese uruši politika Milorada Dodika i Republike Srpske, za sada jedine brane u pristupanju BiH NATO-u i drugim organizacijama?
Politički analitičar Stevica Deđanski napominje da nama nije nepoznato da se sa Zapada brižno finansiraju organizacije iz nevladinog sektora, pogotovu ako imaju zadatak da rade protiv interesa srpskog naroda, bilo da je reč o Srbiji ili o Republici Srpskoj. Međutim, kako dodaje, tek kad se bude znalo ko će dobiti ta sredstva, bićemo sigurni i koja im je svrha.
„Vrlo lako može da se proveri kakvu orijentaciju ima neka NVO, a i u RS postoje nevladine organizacije koje traže novac za razvoj demokratije, kako bi se ’očuvali svi entiteti‘, ali i da bi se govorilo o ’lošim potezima‘ koje je radila Srpska“, kaže Deđanski.
Nezavisni politikolog Aleksandar Safonov smatra da je pozadina pregovora nešto sasvim drugo:
„Jasno je da je suma po merilima Evorpske komisije dosta mala, a po merilima BiH dosta privlačna. Zapravo, suština je upravo u tome. Za takvu zemlju to je ipak pozamašna svota, pa je jasno da Evropska komisija pokušava da ovako ili onako osigura lojalnost lokalnih elita prema evropskim integracijama, tim pre što je BiH i dalje podeljena među zajednicama, među tri osnovne etničke grupe, pa se potreban rezultat mora postići po cenu brojnih kompromisa i razgovora, kako javnih, tako i zakulisnih, uključujući i direktno potkupljivanje od strane zainteresovanih organizacija.
Podsećanja radi, Zapad ima veliko iskustvo u korišćenju nevladinih organizacija za promenu neželjenih lidera na Balkanu, ali isti metod je primenjen i u Ukrajini i Gruziji.
U Bosni u Federalnom delu deluje oko šest jakih organizacija koje su direktno vezane za Ameriku i koje pokrivaju BiH na spoljnom nivou i još pet koje su lokalnog karaktera, to jest, koje se bave odnosima unutar BiH.
U medijima, i to ne samo bosanskim, već i nekim iz regiona, više puta je pisano da je jačanje finansiranja bosanskih neprofitnih organizacija od strane EU neophodno da bi se oslabila vlast koja je u stanju da ojača Republiku Srpsku. Pristupanje Bosne i Hercegovine NATO-u, opšte je poznato, ometaju Republika Srpska i Dodik.
