Štaviše, portparol kineskog Ministarstva inostranih poslova najoštrije je osudio nedavni govor Trampa u kojem je rekao da bi Kina želela da bude deo budućeg nuklearnog sporazuma između SAD i Rusije, rekavši da niko ne sme da govori bilo šta u njeno ime.
Budući da je Kina ovom izjavom iznela kategorički stav, postavlja se pitanje da li je ova inicijativa na rubu opstanka ili, pak, postoji nada da do nuklearnog razoružavanja uopšte i dođe. Međutim, da bi postalo jasnije šta u svemu tome predstavlja najveći problem za Kinu, potrebno je shvatiti i trenutnu poziciju te zemlje u svetu.
Prema rečima vojnog analitičara Viktora Baraneca, bitno je razumeti da Kina ima sasvim posebnu vojno-političku liniju i veoma se pažljivo odnosi prema bilo kakvim pregovorima koji bi mogli da oslabe njenu bezbednost.
Pored toga, ukazuje on, Kinezi imaju ogromno nepoverenje prema Amerikancima, koje se bazira pre svega na ekonomskim odnosima. I ono što je najbitnije, dodaje, jeste da Kina ne namerava iz svojih ruku da pusti najmoćnije oružje kojim raspolaže.
„Kina smatra da svi dogovori pomoću kojih bi ostali bez nuklearnog oružja mogu je staviti u loš položaj pred drugim zemljama koji tim oružjem raspolažu. Dovoljno je samo pogledati na mapu sveta i shvatiti da se Kina graniči sa mnogim nuklearnim zemljama. Pored Rusije, tu su i Indija i Pakistan. Jedna velika zemlja poput Kine nikada neće dozvoliti da bilo koja druga država u njenom komšiluku u svojim rukama ima nuklearno oružje, a da ga ona nema“, tvrdi Baranec.
Takođe, ukazuje on, Kinezi umeju da „broje pare“ i racionalno barataju sopstvenim sredstvima za nuklearni program, pa im je jasno i koliko bi ih koštalo ako bi se nuklearnog oružja lišili.
Upitan da li bi Kina mogla da uđe u pregovore pod svojim uslovima, Baranec kaže da je to teško u ovom trenutku predvideti, ali da treba imati u vidu da su Kinezi veoma dobri trgovci, te da neće „prodati“ ni jedan proizvod a da se „zarada od tog posla“ deli na tri dela.
„Kina sprovodi samostalnu spoljnu politiku, ima ozbiljnu ekonomiju i samim tim neophodno joj je da u svojim rukama ima opasno oružje. Ne isključujem da će u doglednoj perspektivi nuklearne zemlje, pod okriljem UN, pokrenuti pitanje nuklearnog razoružavanja, te će zatražiti od Kine da to učini isto – u tom slučaju Kina bi mogla da prihvati tu inicijativu, ali je potrebno da ista pravila važe za sve“, tvrdi.
Baranec dodaje i da, štagod mi mislili, Amerika je Kini neprijatelj i konkurent broj jedan, te da Kina želi dostojno da se suprotstavi Americi, a za to joj je potrebno nuklearno oružje i pored činjenice da raspolaže najbrojnijom vojskom.
Sa druge strane, ocenjuje Barance, kada je reč o Americi, možemo da primetimo čudne stvari pogotovu po pitanju politike koju sprovodi američki predsednik Donald Tramp. Prvo govori da je potrebno Rusiju lišiti nuklearnog oružja, pa onda Kinu, a onda predlaže da se napravi nekakav sporazum, ističe Baranec.
„To je izuzetno osetljivo pitanje, pogotovu ako se uzme u obzir da na svetu ima preko 10 nuklearnih sila, od kojih neke zemlje to oružje imaju tajno, poput Izraela. Takav dogovor bi pre svega trebalo da obuhvati sve zemlje sa nuklearnim oružjem, onda bi možda i Kina pristala na pregovore. Međutim dok god Tramp to predlaže da se sprovede delimično, onda od toga nema ničeg“, zaključuje Baranec.
