Peticiju su pokrenuli istoričar i politikolog Aleksis Trud i dramski pisac Pol Antoan, a podržao ju je Komitet izuzetnih ličnosti, koji, između ostalih, čine pukovnik Žak Ogar, advokat francusko-jevrejskog porekla Žil Vilijam Goldnadel, pisac Patrik Beson i politikolog, stručnjak za međunarodne odnose Aleksandar del Val.
Njihov cilj je da pre dolaska srpskog predsednika Aleksandra Vučića u Pariz na drugu rundu pregovora o pokretanju dijaloga Beograda i Prištine, sakupe 100 hiljada potpisa, kako kažu, pravdoljubivih Francuza i Srba koji bi naterali Skupštinu i Vladu Francuske da povuku odluku o priznanju takozvanog Kosova.
„Kosovo je srce srpske civilizacije, u tom regionu razvijena je osnova srpske države. Na Kosovu su u 13. i 14. veku podignuti ukrasi pravoslavne kulture i duhovnosti, manastiri, dragoceni čuvari svetih spisa, srednjovekovne umetnost i istorijskog pamćenja srpskog naroda. Četiri manastira nalaze se na listi svetske kulturne baštine i na popisu ugroženih spomenika Uneska“, stoji u peticiji.
Posebno je istaknuto da je Rezolucijom 1244 Ujedinjenih nacija potvrđen suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje, da je Kosovo i Metohija autonomna pokrajina, a sve izbeglice i raseljena lica imaju pravo na povratak.
Autori peticije otkrivaju francuskoj javnosti da je teroristička OVK sa te teritorije proterala 20 odsto stanovništva, čak 240 hiljada Srba, uništila više od 150 pravoslavnih crkava i manastira, što je, kako kažu, gubitak nasleđa ne samo za srpsku kulturu, već i za čitavo hrišćanstvo. Za nepuna 24 sata peticiju, u kojoj se podseća da Kosovo nisu prihvatile važne međunarodne organizacije, Unesko i Interpol, potpisalo je više od 35 hiljada ljudi.
Dr Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije za Sputnjik kaže da je inicijativa u kojoj francuski intelektualci podržavaju ostanak Kosova u Srbiji veoma interesantna. Istaknuto je da dobar deo sveta ne priznaje Kosovo, posebno velike države, Rusija, Kina, Indija, ali i velike države Latinske Amerike, kao što su Brazil i Argentina, kaže Zečević.
„Peticija u prvi plan ističe teze koje su dugo prisutne u našoj javnosti, ali koje francuska javnost možda ne zna. U tom smislu je vrlo pozitivna, s obzirom da ima cilj da sve parlamentarne grupe u francuskoj Skupštini ponovo raspravljaju o priznanju Kosova. Da svaka od političkih stranaka preispita stav o toj odluci, da se vodi neka vrsta unutrašnje partijske i javne rasprave i da se na osnovu toga na kraju verovatno dođe do nekakve, možda i nove odluke u Francuskoj vezane za nezavisnost Kosova“, kaže Zečević.
On dodaje da su cenjeni francuski intelektualci i poznate ličnosti konstatovali da Kosovo nisu priznale ni mnoge — kako stoji u peticiji — glavne muslimanske zemlje, kao što su Alžir i Egipat, Iran, Indonezija i Maroko. Pokretači peticije Aleksis Trud i Pol Antoan pozvali su Vladu i Skupštinu da poštuju pravila i tradiciju koji vladaju francuskom demokratijom. Šanse da se o ovom pitanju raspravlja u okviru stranaka veće su nego u našem sistemu, ukoliko bi do njega doprla ovakva peticija, kaže naš sagovornik.
„Jako je bitno kakav će stav o tome imati ’Republika u pokretu‘ predsednika Makrona. Ako bi ta partija krenula da otvara ovu raspravu unutar stranke, onda bi to imalo ozbiljne efekte. Ali i partija Marin le Pen, zbog većinskog izbornog sistema, procentualno ima veliki broj glasova, ali nije mnogo prisutna u parlamentu“, ocenjuje Zečević.
Na pitanje, kolike su šanse da peticija zaista nešto promeni, Zečević odgovara da ona već sama po sebi govori o kretanjima u francuskoj javnosti, koja ne idu u prilog Albancima.
„Čak i da se ne ode do kraja u preispitivanju priznanja Kosova, ovo je ipak značajna inicijativa. Makar će se skretati pažnja poslanika i javnosti na to da postoji problem Kosova i da on na neki način može da se reši i drugačije, a ne samo onako kako je to Francuska ranije uradila, priznanjem i stavom da je to nešto o čemu više ne može da se razgovara“, ukazuje naš sagovornik.
U peticiji je istaknuto da je više od 10 zemalja odlučilo da preispita i povuče priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije, između ostalog i zato što Priština kategorički odbija da se uključi u proces normalizacije odnosa sa Beogradom, ali i zbog njenog saučesništva sa kriminalom i rizikom po manjine koje tamo žive.
Zajednica Srba u Americi pokrenula je krajem prošle godine peticiju i zatražila od američkog predsednika Trampa i Kongresa da zaustave progon hrišćana na Kosovu, da prestanu da podržavaju albansko rukovodstvo na čelu sa Hašimom Tačijem i stvaranje vojske pod njihovom kontrolom u srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija.
Peticiju vlastima da preispitaju odluku o priznanju Kosova pokrenuli su i Srbi iz Italije i grupa italijanskih intelektualaca i podneli je italijanskim vlastima na godišnjicu bespravnog proglašenja nezavisnog Kosova.
