On nije isključio provokacije Vašingtona za ostvarivanje mešanja u poslove Karakasa.
„Priznanje lidera venecuelanske opozicije Huana Gvaida da su mu propali pokušaji da se osloni na vojsku, potvrđuje zaključak da je venecuelanska vojska i dalje odana predsedniku Nikolasu Maduru. A njegova spremnost da razmotri predlog Sjedinjenih Američkih Država o vojnoj intervenciji konačno raskrinkava sumnje za čije tačno interese on radi“, istakao je senator.
Prema njegovim rečima, sada je jasan i Vašingtonov „plan B“: „čim ’Majdan‘ (pseudomirni protesti koji prerastaju u državni prevrat) nije uspeo, nije proradila i nije uspeo da se pouzda na vojni puč, sada nije isključena ni varijanta spoljne vojne intervencije“.
Upravo u tu svrhu ranije je iskorišćen politički uticaj Sjedinjenih Američkih Država na niz drugih zemalja kako bi se lider opozicije priznao kao „legitimni predsednik Venecuele“. To je neophodno za formalno poštovanje zakonitosti intervencije, ako do nje dođe, naglasio je Kosačov.
„Druga stvar je da će Sjedinjene Američke Države tada morati da deluju u ružnoj ulozi otvorenog napadača i defakto agresora, a ne kao podstrekača i organizatora, kao do sada. A i malo je verovatno da će dolazak Gvaida na vlast uz pomoć američkih bajoneta, makar teoretski, doneti dodatnu popularnost i legitimitet, kako u zemlji tako i u svetu“, konstatovao je parlamentarac.
On smatra da će zbog toga zasad Vašingtonu dobro razmisliti da li da primeni silu. „Najverovatnije će biti potreban povod — ozbiljna provokacija kao što je još jedan „humanitarni konvoj“ na granici, ili neka velika lažna vest u stilu belih šlemova sa izmišljenom upotrebom oružja od strane vlasti protiv civila i tome slično“, dodao je on.
„Bilo kako bilo, svaki scenario američke vojne intervencije sigurno ćemo smatrati agresijom, jer Venecuela ima samo jednog predsednika. Što je sada faktički priznao i Gvaido, potvrdivši da ne može da se oslanja ni na narod, ni na vojsku“, zaključio je Kosačev.
U utorak 30. aprila opozicija Venecuele pokušala je da izvrši prevrat. Lider opozicije Huan Gvaido, koji se proglasio za predsednika zemlje, i njegove pristalice okupile u Karakasu na auto-putu ispred vojne baze Karlota. Prethodno je Gvaido pozvao narod Venecuele i vojsku da izađu na ulice kako bi okončali Operaciju Sloboda za svrgavanje legitimnog predsednika države Nikolasa Madura.
U Venecueli su 21. januara počeli masovni protesti protiv aktuelnog predsednika Venecuele Nikolasa Madura. Predsednik Parlamenta Venecuele Huan Gvaido se 23. januara proglasio za privremenog šefa države. Sjedinjene Američke Države i niz drugih zemalja su priznale Gvaida i zahtevaju od predsednika Venecuele Nikolasa Madura, kog ne smatraju legitimnim šefom države, da ne dozvoli nasilne akcije protiv opozicije. Maduro je Gvaida nazvao „marionetom Sjedinjenih Američkih Država“. Lidera Venecuele Nikolasa Madura kao legitimnog predsednika podržavaju Rusija, Kina i niz drugih zemalja.
