„Razmatramo sve varijante razvoja događaja, uključujući i sa aspekta njihovih spoljnopolitičkih posledica kako za Rusiju tako i za međunarodne odnose na evropskom kontinentu“, rekao je Soltanovski u intervjuu za Sputnjik.
On je istovremeno naglasio da Moskva ne žali što se svojevremeno pridružila Savetu Evrope, pošto je to iskustvo pomoglo „modernizaciji ruskog pravnog sistema, humanizaciji pravnih postupaka i zatvorskog sistema“ i integraciji ruskog obrazovanja u evropski sistem.
Ruskim parlamentarcima su 2014-2015. oduzeta određena ovlašćenja u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope zbog stava o Krimu. Moskva je prestala da učestvuje na zasedanjima, a u junu 2017. godine je u vezi sa tim obustavila uplaćivanje doprinosa sve dok se ovlašćenja delegacije u PS SE u potpunosti ne obnove. Pritom je ruska strana nastavila da radi na ratifikaciji dokumenata Konvencije.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope priznala je da su mere Moskve dovele do finansijskih poteškoća: budžet organizacije morao je da se zamrzne za devet odsto, a deficit je iznosio milion i po evra.
Generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland optužio je Moskvu da je prekršila odredbu statuta prema kojoj se zemlja može isključiti iz organizacije ako ne uplati doprinose u roku od dve godine. Za Rusiju će ovaj period doći krajem juna 2019. godine.
Na aprilskoj sednici Skupština je većinom glasova usvojila rezoluciju u kojoj je pozvala Rusiju da formira svoju delegaciju, kao i da plati doprinos budžetu Saveta Evrope.
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je komentarišući ovu odluku istakla da Rusija može da učestvuje na zasedanjima PS SE samo pod uslovom punopravnog članstva u skupštini.
