Sve što je srpski šef diplomatije Ivica Dačić napisao u svom autorskom tekstu u beogradskom dnevniku „Srpski telegraf“ tačno je i nije neočekivano, smatra politički analitičar Dejan Vuk Stanković.
„Ti će pritisci pre svega podrazumevati da Srbija pokaže potpunu kooperativnost po pitanju Kosova. Dakle, da se bezuslovno vrati za pregovarački sto i da istovremeno oroči trajanje pregovora tim famoznim pravno obavezujućim sporazumom, koji podrazumeva neku vrstu legalizacije sadašnjeg stanja, odnosno prihvatanje kosovske nezavisnosti. To je sigurno prva tačka pritiska“, smatra Stanković.
Što se druge tačke pritiska tiče, distanciranja od Rusije i Kine, od naše zemlje biće traženo da dosledno sledi spoljnu politiku Unije i da uvede sankcije Rusiji, kao i da prekine političke i ekonomske veze sa Kinom.
Od Srbije će se, prema Stankovićevim rečima, tražiti da se ponaša kao da je punopravna članica Evropske unije, dok će je nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron, u saradnji sa briselskim evrokratama držati na distanci od stvarnog članstva u Uniji.
„Jednom rečju, obaveze će biti kao da ste član, uz neprijatnost po pitanju Kosova, koja je ogromna, kao i nepravda. Sa druge strane, očekivanja u spoljnoj politici će isto tako biti da se ponašate kao da ste član, pri čemu će vam reći da do članstva ima da protekne puno vode Savom i Dunavom“, objašnjava Stanković.
Pošto su se sve moguće pretnje već obistinile, dodaje on, suprotstavljanje pritiscima ne može da bude naročito opasno po Srbiju.
„Oni su priznali Kosovo, mogu da nastave propagandno-psihološki rat protiv Srbije. Treba očekivati intenziviranje negativnih napisa o Srbiji, što je već počelo, pre svega u nemačkim i po kojem francuskom mediju. Mogu se očekivati napadi koji će se odnositi na unutrašnja pitanja, pitanja navodne demokratije, slobode štampe i slično. Ne očekujem ekonomske ucene, ali očekujem obaranje Srbije na različitim rang-listama koje se odnose na političko ili ekonomsko stanje u Srbiji“, kaže Stanković.
Osim toga, mogu se, prema Stankovićevim rečima, očekivati i oštriji tonovi u zvaničnim diplomatskim kontaktima, ali, s obzirom da je evropska perspektiva Srbije stavljena ad akta u doglednoj budućnosti, nema velikog potencijala za pritisak.
„Vrlo je moguće da se u tom kontekstu pojavi i neka vrsta tolerancije i za albanske provokacije na terenu“, navodi Stanković.
Pritisci sa Zapada usmereni su, ne ka odricanju Srbije od Rusije i Kine, već ka odricanju Srbije od sebe same, kaže analitičar Dragomir Anđelković.
Od Srbije se već traži, a Dačić najavljuje da će pritisci intenzivirani, da se odrekne svojih vitalnih nacionalnih interesa — odbrane KiM i odbrane Republike Srpske u dejtonskom formatu.
„Kada bi Srbija nešto tako prihvatila, praktično bi prihvatila geopolitičko samoubistvo. Srbija je matična država srpskog naroda i dužna je da brine o njegovim interesima u celini“, kategoričan je Anđelković i dodaje da bi se prihvatanjem zapadnih pritisaka Srbija odrekla te misije i bila svedena na državni provizorijum.
„Drugim rečima, već se iz zahteva Zapada da se sami osakatimo naslućuje i naš odgovor, a on mora da bude takav da odbijemo takvu vrstu pritisaka, jer sve drugo je manje strašno. Manje je strašno suprotstaviti se nekome ko vam želi totalno zlo nego prihvatiti to totalno zlo“, kaže Anđelković.
Ukoliko bi se pritisci nastavili i ukoliko Srbija uvidi da se od pritisaka prelazi na dela koja podrazumevaju određene sankcije, naša zemlja, prema Anđelkovićevom mišljenju, treba da se otvoreno opredeli za Evroazijsku uniju i intenziviranje geopolitičkih i ekonomskih veza sa Rusijom i Kinom.
