Odgovore na ova, ali i na mnoga druga pitanja — u emisiji „Orbita kulture“ — potražili smo od Srpka Leštarića, nagrađivanog prevodioca sa arapskog jezika, zaslužnog što su mnoga dela iz ove kulture došla do srpskih čitalaca (nedavno i „12 zabranjenih arapskih priča“), i od profesora arapske književnosti i jezika Mejsuna Garaibe i Dragana Đorđevića.
Šta se sve našlo na izložbi „Između dva sveta“, otvorenoj u okviru četvrtog beogradskog meseca fotografije u Jugoslovenskoj kinoteci, čime je njen autor Dušan D. Aranđelović zavredeo da se smatra jednim od naših najvećih vizuelnih umetnika s kraja 20. veka, naročito u oblasti grafičkog dizajna i fotografije — otkriva nam kustos postavke Siniša Vlajković.
Kako to izgleda biti rapsod i veličati svetske i domaće pesnike bezmalo pola veka, kako izgleda davati pesničkom govoru ljudsko dostojanstvo i status koji mu po vekovnoj dubini i duhovnom smislu pripadahu — a baš tako glasi obrazloženje jedne od nagrada koju je osvojio — zašto danas gotovo da nema onih nezaboravnih večeri poezije iz ’70-ih i ’80-ih godina, kada smo slušali stihove Jesenjina, Lorke, Raičkovića, ali i saznavali za mnoge druge koji su od reči pravili zlato — pitamo Vitomira Vicu Dardića.
Slušajte nas i otkrijte u čemu se razlikuju srpski, ruski i bugarski aforističari, šta o ovim poslednjim saznajemo iz nove upravo objavljene „Antologije bugarskih aforizama“, i kako glase najkraći ubojiti komentari savremenog sveta u aforizmima Aleksandra Čotrića.
Za Sputnjik govori i britanska spisateljica i novinarka Ketrin Hikli, autorka knjige „Minhensko skriveno umetničko blago" povodom koje je nedavno i boravila u Beogradu, kao gost svog srpskog izdavača, kuće „Klio“.
