Neformalni sastanak lidera zemalja Zapadnog Balkana u Berlinu, čiji su domaćini bili nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Emanuel Makron, a Evropsku uniju predstavljala visoka predstavnica Federika Mogerini, završen je kako je to i najavila Merkelova — bez donošenja odluka i konkretnih zaključaka, dok su predsednici Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Hašim Tači najavili novi sastanak — 1. ili 2. jula u Parizu, s ciljem da se pronađe rešenje za nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Ambasador Milorad Božinović kaže da su Francuska i Nemačka ozbiljne države, ali da je sastanak u Belinu bio diplomatski promašaj. Sastanak je, prema njegovom mišljenju, diplomatski problematično pripreman, jer se svi veliki susreti iza kojih stoje najviši državnici spremaju dugo i nikada se ne održavaju ako već unapred nemaju gotov rezultat. Dodatno je otežalo situaciju i to što kancelarka i francuski predsednik nisu reagovali na objektivno ekstremne stavove prištinske delegacije.
„Najmanje nezadovoljna može biti Srbija, jer je predsednik Aleksandar Vučić ponovio ono što je svima poznato, ali lopta nije u našem dvorištu. Ostaje da se vidi da li Francuska i Nemačka imaju neke adute koje čuvaju za neku povoljniju priliku“, rekao je Božinović.
Analizirajući zapadnu štampu, naš sagovornik kaže da se i tamo pitaju zašto je taj sastanak održan, jer ako najbitniji evropski zvaničnici nisu imali hrabrosti da lupe šakom o sto, što se nije dogodilo, onda je najava novog susreta za dva meseca u Parizu nedovoljan zaključak. „Umesto da ovaj balkanski slučaj bude dragulj u kruni vladavine Angele Merkel, može se okrenuti u nepotreban neuspeh“, kaže ovaj diplomata.
Iz dugogodišnjeg iskustva Božinović zaključuje da je Srbija već u Berlinu bila pod velikim pritiskom, jer je tamo bila sama ali nas ohrabruje izjava predsednika Aleksandra Vučića koji je rekao da su mnoge države bile korektne. Ovaj diplomata kaže da je stvoreno očekivanje da je Srbija ta koja nešto treba da uradi ne bi li se sastanak deblokirao, a da se istovremeno toleriše jedna iracionalna stvar kao što su takse. Prebacivanje razgovora iz Brisela u Berlin pa potom i u Pariz je, prema mišljenju Božinovića, pokazatelj da je Evropska unija bila neuspešna i da njen uticaj objektivno slabi na račun jakih lidera njenih članica.
„Suština je ipak da je problem Kosova zamorio Evropsku uniju, a u međuvremenu su se pojavili za njih mnogo veći izazovi. Nemačka i Francuska su jedan dobar tandem, ali njihove politike nisu kompatibilne. Emanuel Makron uoči novih izbora u EP traži nove ideje i izlaz iz krize u nekom evropskom duhu, a pre dva meseca je čak dao i koncept nove EU koji je Nemačka dosta hladno odbacila. Zanimljivo je što njihov podeljen stav o rešenju problema Kosova niko u Berlinu nije komentarisao“, rekao je Milovan Božinović.
On smatra da su sve češće izjave Hašima Tačija o tome da ne želi Republiku Srpsku na severu Kosova dobro prihvaćene na Zapadu, a da Republiku Srpsku uzima kao arhetip nečeg što nije dobro i protiv čega se on bori. „Prištinski zvaničnici se ponašaju kao razmaženi infantilci, tako se ne vodi politika osim ako neko ne želi da vrši pritisak na Srbiju. Zapravo, ne postoji nijedan jedini razlog da Priština ne ispuni Briselski sporazum, a svi znamo da postoje određene države koje imaju i razloga i načina da ih to nateraju da učine. Zašto to ne čine posle dugi niz godina, ja ne znam, ali je to veoma pogrešno“, rekao je Božinović.
Komentarišući strategiju za Zapadni Balkan koju je predstavio francuski predsednik, Božinović je naglasio da Makron ćeli da učini njegovu politiku svežijom i dinamičnijojm i da je vrati u svet iz kojeg se povukla zbog sopstvenih problema. Njemu smeta preveliki uticaj Nemačke na ovim prostorima, a mnogi će reći i Rusije, a od nedavno i Kine, tako da je ovo političko polje ponovo u žiži interesovanja. „Makrona ne mogu da shvatim ozbiljno, politika traži više konzistencije nego što ju je on pokazao, a da bi se njegove ideje sprovele i sama njegova država mora da bude u mnogo boljoj opštoj kondiciji nego što je Francuska. To je pokušaj da se zadovolji sujeta jedne velike države“, kaže ovaj bivši ambasador.
Božinović ocenjuje da će Francuska teško preuzeti štafetu najuticajnije zemlje na Balkanu i pored toga što nemačka kancelarka Angela Merkel odlazi sa te pozicije posle tri mandata. Spoljna politika te zemlje se gotovo nikada ne menja, a sa najverovatnije novom kancelarkom Anegret Kramp-Karenbauer će ta politika biti samo snažnije konzervativna obeležja, zaključuje Božinović.
