Povodom jubileja, Sputnjik je posetio tu fabriku, čiji su proizvodi neraskidivo povezani sa istorijom Rusije.
Fabriku je osnovala 1744. godine Jelisaveta Petrovna, ćerka Petra Velikog i Katarine Prve i od tada fabrika nikad nije zatvarana. Do Oktobarske revolucije, 1917. godine, radila je isključivo za carsku porodicu Romanovih, a u sovjetsko doba pravila je servise za Kremlj i goste Kremlja.
Danas je ta fabrika jedinstven proizvođač luksuznog porcelana. Njeni proizvodi se nalaze u kolekcijama kolekcionara i velikih muzeja širom sveta, a praktično su dostupni svima.
U Imperatorskoj fabrici porcelana veći deo proizvoda je ručni rad. Iskusni umetnici često i ne prave skice, nego direktno oslikavaju vaze, figure i druge proizvode.
Pored umetničkih i majstorskih radionica, u okviru fabrike rade i muzej i prodavnica.
Trenutno fabrika proizvodi oko četiri hiljade različitih artikala: servisa za ručavanje, čaj i kafu, do posuđa za prijeme u Kremlju, a takođe izrađuje i vladine poklone za strane državnike.
U fabrici su na dve kolekcije posebno ponosni. To su „Narodi Rusije“ i „Mrežica od kobalta“.
Prva partija porcelanskih figurica, koje prikazuju ruske etničke grupe, pojavila se u Rusiji krajem 18. veka, a stigla je iz inostranstva. Kralj Pruske Fridrih Drugi poklonio je Katarini Velikoj suvenir koji je prikazivao caricu na tronu, a nju su okruživali pripadnici raznih nacionalnosti i zarobljeni Turci.
Nakon toga, Katarina Velika je naložila da se proizvede kolekcija porcelanskih figurica „Narodi Rusije“ na osnovu etnografskih istraživanja, a posao je poveren skulptoru francuskog porekla Jakovu Rašetu.
Nešto kasnije, 1907. godine, car Nikolaj Drugi Romanov je nakon sprovedenog popisa stanovništa zatražio od Imperatorske fabrike porcelana da proizvode celu seriju porcelanskih figura „Narodi Rusije“.
„Ta serija je bila proizvedena povodom 300. godišnjice Doma Romanovih, a ujedno je rađena i za mladog carevića Alekseja kako bi se upoznao sa narodima koji žive na teritoriji Ruske imperije“, priča za Sputnjik Marija Zaharova, menadžer za ekskurzije, koje se za posetioce redovno organizuju u fabrici.
Majstori, predvođeni vajarom Pavelom Kamernskim, radili su na proizvodnji te kolekcije više od 10 godina. Napravljeno je ukupno 146 kalupa za figurice, ali je na kraju proizvedeno 74 figura.
Na njima se radilo sve do Oktobarske revolucije, koja je dovela do raspada Ruskog carstva.
Ipak, najprepoznatljiviji proizvod Imperatorske fabrike porcelana je „Mrežica od kobalta“, koja je svojevrstan simbol opsade Lenjingrada. Servis plavo-bele boje sa zlatnim nitima pojavio se 1944. godine, a osmislila ga je lenjingradska umetnica Ana Jackevič, upravo tokom nemačke opsade Lenjingrada u Drugom svetskom ratu.
Postoji priča da je umetnica tokom opsade grada išla zimi na Nevu, kako bi napravila otvor u ledu i imala vodu pri ruci u slučaju požara u fabrici. Glad, premor, pukotine na ledu, pahuljice i zraci sunca — sve se u njenoj mašti izmešalo i inspirisalo je da stvori „Kobaltnu mrežicu“.
Prvi put slična mrežica se na čajnicima i šoljama pojavila još za vreme carice Jelisavete Petrovne. Ornament je stvorio majstor Dmitrij Vinogradov, ali prugice su tada bile roze boje.
Fabrika je za „Mrežicu od kobalta“ dobila i nekoliko prestižnih medalja. Sada u plavo-belom stilu postoji više od sto vrsta posuđa, „protkanih“ 12-karatnim zlatom.
Kopirati tehnologiju po kojoj se pravi „Mrežica od kobalta“ je izuzetno teško, iako su majstori iz Kine u više navrata pokušavali to da učine. Tajna je u tome što se oslikava ispod glazure i to se čini ručno.
Legendarna „Mrežica od kobalta“ prodaje se u tridesetak zemalja sveta, a proizvodi Imperatorske fabrike porcelana se mogu kupiti i u Srbiji. Direktorka kompanije Tatjana Tilevič rekla je za Sputnjik da postoji ideja i o održavanju zajedničke izložbe i stvaranju zajedničke, interesantne kolekcije sa srpskim umetnicima.
Danas fabrika proizvodi oko dva miliona predmeta godišnje. Poređenja radi, za vreme SSSR-a proizvodilo se i 15 miliona predmete godišnje, a veći deo je išao na izvoz, ali sredinom sedamdesetih godina prošlog veka u kompaniji je radilo oko tri hiljade ljudi u dve smene, a sada ima nešto više od 1.200 zaposlenih. Međutim, u sovjetsko doba fabrika nije proizvodila toliki broj autorskih predmeta, kao što to čini danas.
Proces proizvodnje porcelanskih proizvoda je veoma komplikovan. Na primer, da bi se dobila jedna šolja, potrebno je obaviti do 80 tehnoloških operacija. Generalno, fabrika je zadržala osnovu tehnologije za proizvodnju klasičnog porcelana, koju je razvio Dmitrij Vinogradov sredinom 18. veka.
Nije tajna od čega se pravi porcelan, ali se u najstrožoj tajnosti drže proporcije.
Najtraženiji proizvodi se ponavljaju iz godine u godinu, ali fabrika neprestano širi asortiman novim dizajnerskim proizvodima i obećava brojne novitete.
