NATO se u okviru projekta modernizacije baza na Balkanu namerio da samo u vazdušnu bazu Kučovi u Albaniji uloži oko 50 miliona evra, otkrio je nedavno albanski premijere Edi Rama.
Otprilike istu sumu Alijansa, prema navodima makedonskih medija, planira da utroši i za modernizaciju nekada najvećeg vojnog poligona JNA — u vojnu bazu Krivolak, koju trenutno koristi upravo NATO. U isto vreme najavljena je i mogućnost izgradnje nove baze u Kumanovu.
Nicanje novih baza Alijanse u okruženju Srbije Ljuban Karan, oficir KOS-a u penziji, vidi kao očekivan potez. On nije iznenađen ni idejom da i Makedonija zvanično dobije NATO bazu, posebno kada je reč o poligonu Krivolak.
„Na tom poligonu se mogu simulirati svi vremenski i terenski uslovi: ravnica, pustinja, brda, vode… Njih taj teren zanima i gotovo sam siguran da će tu da osnuju bazu. Tu postoje idealni uslovi za obuku NATO snaga i to ne samo za Evropu, nego i za Afriku, Aziju, jer je moguća simulacija i pustinjskih uslova borbe“, objašnjava Karan koji smatra da je baza NATO-a u Makedoniji realna stvar, a gde će se baš nalaziti u Krivolaku ostaje da se vidi.
Druga, povoljna stvar za izgradnju NATO baze u tom delu Makedonije je, prema Karanovim rečima, i ta što im je vrlo blizu aerodrom koji mogu da koriste neograničeno.
„Pošto je i Makedonija buduća NATO država, sve što se dešava uklapa se u njihove dosadašnje aktivnosti“, kaže naš sagovornik. On je uveren da će baza NATO-a pre biti napravljena u Makedoniji, nego u Albaniji, jer su uslovi u Makedoniji bolji i operativno, a i strategijski im to više odgovara.
Karan ne isključuje mogućnost da NATO bazu izgradi i u Kumanovu, mimo poligona Krivolak.
„To je teritorijalno vrlo blizu. To bi značilo da bi sadašnji poligon bio sastavni deo te baze“, kalkuliše Karan.
Naš sagovornik, međutim, kaže da ako sve to gledamo iz ugla Srbije, ta ideja nam ne ide u prilog jer je vrlo blizu granica naše zemlje.
„Vazdušno linijom to je zanemarljiva udaljenost i zato bi to predstavljalo za nas realnu opasnost od NATO-a ukoliko sa njima ne budemo imali dobre odnose, ili ako nađu neki razlog da nam prave probleme, recimo, u vezi sa Kosovom“, navodi Karan.
Krivolak je smešten u središnjem delu Republike Makedonije, a od najbližeg većeg grada Kavadaraca udaljen je 20 kilometara severoistočno. Smešten je u dolini reke Vardar, u središnjem delu Tikveške kotline. Naselje je na približno 140 metara nadmorske visine, u ravničarskom području. Lokalna klima je izmenjena kontinentalna sa značajnim uticajem Egejskog mora, što znači da su leta veoma topla.
Jugoslovenska narodna armija je 1963. godine u najvećoj tajnosti započela sa organizovanjem i opremanjem velikog nenaseljenog prostora između Titovog Velesa, Štipa i Negotina. Vojni poligon Krivolak je pušten u upotrebu šest godina kasnije i bio je najveći poligon u SFR Jugoslaviji. Zauzima površinu od 22.564 hektara, odnosno 22 kilometra u pravcu sever-jug i 18 kilometara u pravcu istok-zapad. Ima sve moguće terenske uslove: šumske predele, peščane zone (imitacija pustinje) i reku Vardar za aktivnosti na vodi, što omogućava idealni prostor za vojne vežbe pešadije, oklopnih jedinica, PVO, ABH odbrane, inženjerije, itd. Krivolak je omogućavao vojnicima da treniraju kao da su u realnim „ratnim uslovima“.
Ministarstvo odbrane Makedonije je najavilo da planira da iznajmi taj poligon zainteresovanim zemljama i njihovim armijama. Drugim rečima, do zvaničnog ulaska u NATO Krivolak neće menjati namenu, ali će sve njegove prirodne prednosti — položaj, konfiguracija terena, rasprostranjenost i udaljenost od urbanih naselja — uz adekvatnu novčanu nadoknadu biti ponuđene zainteresovanim zemljama, odnosno njihovim armijama.
Na Krivolaku će biti instalirana moderna vojna tehnika neophodna za treninge pripadnika vojske i policije. O preuređenju Krivolaka makedonski zvaničnici su razgovarali i sa zvaničnicima u Vašingtonu, koji su izjavili da su spremni da finansijski i na svaki drugi način pomognu da se realizuje ideja o modernizaciji baze.
